ZAPAD GLEDA, NERVIRA SE I NE MOŽE NIŠTA DA URADI: Rusija povukla potez koji će Ukrajinu samo dodatno da razbesni

Naime, kako javlja Fudbalska nacionalna liga (FNL), krovna organizacija klupskih takmičenja u Ruskoj Federaciji, njena delegacija otići će na Krim kako bi procenila kada će klubovi s tog polustrva moći da budu integrisani u šampionat Rusije u fudbalu.

Pismo Krimskog fudbalskog saveza (KFS) sa tom namerom bilo je danas razmatrano na zasedanju rukovodstva FNL.

A posle tog sastanka, Fudbalska nacionalna liga Rusije saopštila je sledeće:

- U ponedeljak, 22. avgusta, održana je sednica predsedništva FNL-a. Na njoj je bilo razmatrano pismo Krimskog fudbalskog saveza o uključenju klubova sa poluostrva u sastav takmičenja pod našom jurisdikcijom. Doneto je rešenje da se oformi radna grupa koja će analizirati spremnost profesionalnih klubova sa Krima za ovakvu integraciju. Delegacija FNL-a će u najkraćem roku posetiti poluostrvo - navodi se u saopštenju Fudbalske nacionalne lige Ruske Federacije.

Čiji je Krim? Burna istorija i "svojatanje" od strane Ukrajine i Rusije

U 10. veku, istočni Krim je bio deo kneževine Tmutarkan, koja je bila u sastavu Kijevske Rusije. Ipak, posle burnih, ratom obeležnih godina, pa i krvavih vekova, 1441. na toj teritoriji formira se nezavisni Krimski kanat, koji relativno brzo, 1475, postaje vazal Osmanskog carstva.

Ruska imperija je, posle rata s Osmanlijama, ceo Krim anektirala 1783. godine, a 1796. poluostrvo je ušlo u sastav Novorosijske gubernije. Posle Krimskog rata 1853, između Rusije i zapadne alijanse, usledio je novi burni period, koji se produžio i na 20. vek, pa je Krimska Sovjetska Socijalistička Republika bila na kratko pod upravom ruske Bele armije, a od 1921. pod ruskom vlašću, u okviru SSSR-a.

Ukrajinsko-ruski problem po pitanju "Čiji je, zapravo, Krim?!" nastao je posle Drugog svetskog rata.

Naime, iako je 1945. godine u sastavu sovjetske Rusije formirana, prosto, Krimska oblast, ne više kao zasebna republika, 19. februara 1954. tadašnji prvi čovek SSSR-a Nikita Hruščov je za 300. godišnjicu Perejaslavskog sporazuma (kada su se kozaci u centralnoj Ukrajini zaklelni na vernost ruskom caru) odvaja Krim od sovjetske Rusije i pripaja ga sovjetskoj republici Ukrajini.

Poluostrvo je sada pod faktičkom kontrolom Rusije i, prema ruskom gledištu, politički je podeljeno na dva subjekta Ruske federacije, Republiku Krim i grad sa federalnim statusom Sevastopolj (oba subjekta su deo Krimskog federalnog okruga). Sa druge strane, Ukrajina Krim smatra delom svoje teritorije i ne priznaje njegovo pripajanje Rusiji. Prema ukrajinskom ustavu, Krimsko poluostrvo se nalazi u sastavu Ukrajine, a politički je podeljeno na Autonomnu Republiku Krim i grad Sevastopolj, koji ima poseban status.

Do marta 2014. godine, područje Krima je bilo u sastavu Ukrajine, ali su poslanici u parlamentu Autonomne Republike Krim deklaracijom o nezavisnosti Krima 11. marta 2014. proglasili nezavisnost Krima od Ukrajine (u čemu su učestvovali i predstavnici grada Sevastopolja), dok su na referendumu koji je održan 16. marta 2014, stanovnici Krima glasali za pripajanje Krima Rusiji.

Ukrajina nije priznala rezultate ovog referenduma, kao ni njegovu legalnost. 17. marta 2014. godine, Vrhovni sovjet Krima usvojio je rezoluciju o nezavisnosti od Ukrajine i obratio se Rusiji za prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije, da bi 18. marta 2014. Republika Krim ušla u sastav Ruske Federacije, na osnovu sporazuma koji su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin i krimski lideri. Grad Sevastopolj je istog dana takođe postao deo Ruske federacije, kao grad sa federalnim statusom.

Bonus video: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...