ZAVRŠENA 19 GODINA DUGA ERA ROMANA ABRAMOVIČA: Počelo kao biznis, završilo kao romansa

Politika, rat u Ukrajini i na koncu svega sankcije Rusu od strane britanske vlade uslovile su ga da ono što je započelo kao biznis projekat, a završilo se kao jedna lepa romansa, preda u ruke američkom biznismenu Todu Boeliju bez ijednog centa zauzvrat!

A nije da ih nije trošio i kao lopatom ubacivao u svaki ćošak "Stamford bridža". Ipak, doživeo je da se od svega što je gradio skoro dve decenije oprosti saopštenjem napisanom u jednoj mračnoj kancelariji, bez pozdrava navijačima "plavaca" koji su ga gledali, a verovatno će i gledati kao boga.

Kada je 2003. za 170 miliona evra od Kena Bejtsa kupio Čelsi, niko nije mogao ni da zamisli šta će od "plavaca" nastati u naredne dve decenije. Postao je Roman pionir silnih ulaganja na koja su se samo nadovezali kasnije zalivske zemlje kupovinom Sitija i PSŽ. Već u prvom prelaznom roku, Abramovič je nagovestio šta se sprema u budućnosti. Za trenera je doveden Klaudio Ranijeri, igrački sastav je osvežen pojačanjima poput Ernana Krespa, Demijana Dafa, Huana Sebastijana Verona, Kloda Makelelea. Ipak, nije se dalo Abramoviču preko noći da sedne za sto sa ostalim ostrvskim plemićima. U premijernom činu gazdovanja londonskim klubom, morao je da gleda kako nepobediva generacija Arsenala, podiže pehar namenjen prvaku Engleske.

Već u narednoj sezoni pak, to se desilo. Ranijerija je na klupi zamenio Žoze Murinjo koji je na "poklon" dobio Didijea Drogbu, Arjena Robena, Rikarda Karvalja i "žurka" je mogla da počne.

Portugalac je prethodno sa Portom osvojio Kup UEFA i Ligu šampiona sa Portom, zatim sa Čelsijem dva puta pokorava Premijer ligu. U tom dvogodoišnjem periodu, često ulazi u svađe sa britanskom štampom, ne uspeva da napravi pomak u Ligi šampiona i odlazi. Dva trenera u tri godine, bila su naznaka onoga što sledi. U Romanovoj eri, Čelsi je promenio čak 15 trenera. S tim da sam Abramovič nije puno kumovao tome, već saradnici postavljeni da budu odgovorni za sva sportska pitanja poput Marine Granovske i ostalih.

Murinja nasleđuje Avram Grant, ali ni on se ne zadržava dugo pa godinu dana kasnije dolazi Luis Felipe Skolari koji traje samo nekoliko meseci, a klupu preuzima, ispostaviće se kasnije, dežurni vatrogasac Gus Hidink, koji Čelsi uvodi u finale Lige šampiona. Činilo se, san će biti ispunjen. Moskva, Romanov praktično domaći teren, sve je bilo spremno za krunisanje. Međutim, kiša, ta atmosferska pojava najmrznija narodu i klizavi kramponi Džona Terija odložili su krunisanje.

Prolazile su godine, smenjivali su se treneri, upumpavani su milioni, osvojena je i još jedna Premijer liga, ali "ušati" je izmicao iz vitrina.

Sve do 2012. i magične noći u Minhenu, kada je Bajern na svom bunjištu potučen na penale. Abramovičevo ozareno lice na dodeli pokazalo je sve. Sva ulaganja i muke konačno su dobili oznaku "vredelo je". Tokom celokupnog perioda vladavine, Abramovič nije bio poznat kao neko ko je previše istupao u medija. Stigma koja ga je pratila kao državljanina Rusije, svakako mu nije pomagala u Londonu. Potajno, iz senke, nastavio je da drži klub na pravom kursu. Čak i kada se ponovo vratio Murinjo i kada je svlačionica "minirala" Antonija Kontea. Nije žalio novca, sopstvenog, da iz sezone u sezonu kreće iznova.

Na koncu druge dekade 21. veka, ni klupska legenda Frenk Lampard nije preživeo "giljotinu", nakon sezone gde je sputan UEFA zabranom dovođenja igrača forsiranjem mlađih uspeo da napravi odličan rezultat, otpušten je posle pet meseci. Na scenu je stupio 15. glavnokomandujući koji se i dalje drži - Tomas Tuhel i poput Roberta di Matea, osvaja Ligu šampiona. Drugo krunisanje "plavaca" u Portu, ispostaviće se kao i poslednji trofej u eri Abramoviča, 21. za Čelsi. I tu je bio Rus, nije mogao da propusti još jedno uzdizanje njegovog čeda. Nije odmogla ni želja da upozna Tuhela, kojeg pre tog finala nije video.

Došla je i nova godina, rezultatski nešto slabija nego prošla. Ali, organizaciono, kritična. Početak ratnih dešavanja u Ukrajini i sankcije uslovili su ga da bez pozdrava i zarađenog evrocenta napusti klub. Da ih nije, verovatno bi doživotno vodio Čelsi i čuvao ga kao što čini sa umetničkim slikama koje su mu pored fudbala, najveća strast.

TROFEJI U ROMANOVOJ ERI

5 - Premijer liga

5 - FA Kup

3 - Liga Kup

2 - Liga šampiona

2 - Liga Evrope

2 - Komjuniti šild

1 - UEFA Super Kup

1 - FIFA klupsko SP

NA IGRAČE 2,4 MILIJARDE

PRODEFILOVALO je mnogo igrača kroz Čelsi tokom 19 godina Romanove vladavine. Na pojačanja, "plavci" su po nekim zvaničnim podacima potrošili 2,4 milijarde evra, dok su od odlazaka inkasirali oko 1,4 milijarde. Najvredniji dolazni transfer Čelsija u pomenutom periodu, bilo je prošlogodišnje dovođenje Romelua Lukakua za 101 milion evra, dok je klub najviše zaradio prodajom Edena Azara u Real Madrid - 103 miliona.