MAGIJA TRAJE 67 GODINA: Od 1955. do danas odigrane nezaboravne bitke za slavu i prestiž na travnatom terenu

Zato i nije loše pred veliki sudar "redsa" i "kraljeva" podsetiti se opsežne, ali i nadaleko zanimljive istorije ovog takmičenja, i nekih interesantnih crtica koje prožimaju svaki delić ovog kupa.

Krenulo je sa idejom Gabrijela Hanoa, novinara i urednika čuvenog francuskog sportskog lista "Ekip", da u jednom takmičenju objedini krem evropskog fudbala. U tome mu je u pomogao kolega Žak Feran, kao i još neki čelnici evropskih timova i što bi Francuzi rekli - voila, kreirana je preteča onoga što sada znamo kao Liga šampiona.

Za početak - "kraljevska" petica

U prvom izdanju Kupa evropskih šampiona, učestvovalo je 16 timova - Milan (Italija), Arhus (Danska), Anderleht (Belgija), Đurgarden (Švedska), Gvardija (Poljska), Hibernijan (Škotska), Partizan (Jugoslavija), PSV (Holandija), Rapid (Austrija), Esen (Zapadna Nemačka), Sarbiken (SAR, francuski protektorat u posleratnoj Nemačkoj), Servet (Švajcarska), Sporting (Portugalija) i Rems (Francuska). Premijerni meč, odigran je između Sportinga i Partizana u Lisabonu, 4. septembra 1955. i okončan je nerešenim rezultatom - 3:3. Prvi pogodak u tzv. KEŠ, postigao je Sportingov Martins, dok su golove za crno-bele dali Miloš Milutinović (dva) i Stjepan Bobek.

Na koncu prve sezone, Real Madrid je pobedio Rems u Parizu nakon povratka iz zaostatka od 2:0 i konačnim rezultatom 4:3 osvojio prvu od 13 titula prvaka Evrope. Zvuči poznato? Real se u elitnom klupskom takmičenju vraća iz zaostatka? Izgleda da je istorija stvarno učiteljica života... To je bila prva od pet titula u nizu "kraljeva" predvođenih legendarnim Alfredom di Stefanom koji je predstavljao strah i trepet na Starom kontinentu. Strahovlada Madriđana evropskim fudbalom održala se do danas, a tim koji mnogi smatraju i najdominantnijim svih vremena, činili su i legende poput Paka Henta, Ferenca Puškaša...

Padali su potom Fiorentina, Milan, pa ponovo Rems, pa zatim je i Ajntraht savladan sa ubedljivih 7:3, čime je zaokružena petogodišnja dominacija "kralja".

Euzebiova Benfika, Milanezi, "Je-je" Real

Tek na prelasku iz pedesetih u šezdesete godine prošlog veka, desilo se čudo. Real nije bio fudbalski prvak Evrope. I za to je zaslužan ljuti rival "kralja", Barselona koja je 1960. eliminisala Real na prvom koraku i otišla do finala. Međutim, tu ih je dočekala Benfika "crnog pantera" Euzebija, koja se sa dva uzastopna slavlja u Kupu evropskih šampiona etablirala u samom vrhu loptanja na Starom kontinentu. Utom su se u trku priključili i milanski timovi, i tri puta uzastopno doneli trofej u grad mode. Macolin Inter bio je naročito impresivan u tom periodu, a vredi napomenuti i da je tzv. Je-je Real (nadimak dobili zbog pesme Bitlsa She loves you, u kojoj se ponavlja reč yeah, pošto su se četvorica asova Madriđana slikala za naslovnicu lista "Marka" u stilu legendarnog benda iz Liverpula) i šezdesetih godina 20. veka stizao do samog kraja KEŠ, ali je dva puta poražen, dok je 1966. u Briselu savladao Partizan nakon preokreta (2:1) i stigao do šeste krune. Ko bi tada mogao da pomisli da će na narednu čekati 32 godine? Ali, o tom-potom.

Kako su se šezdesete bližile kraju, tako su i Ostrvljani sve više prodirali na evroscenu. Prvu titulu evropskog prvaka na tlo Velike Britanije, uneli su fudbaleri Seltika 1967. godine, da bi potom Džordž Best, Bobi Čarlton i Denis Lo pehar stavili i u vitrinu Mančester junajteda.

Vesele sedamdesete Krojfovog Ajaksa, Bomberov Bajer, Čičine lekcije

Početak sedme decenije 20. veka u evropskom fudbalu, protekao je u znaku Ajaksa. Totalni fudbal Rinusa Mihelsa čije je ideje u delo sprovodio genijalni Johan Krojf uz podršku srpskog kapitena Velibora Vasovića. "Kopljanici" su vezali tri krune u pomenutom periodu, dok je pre njih Fejenord na čelu sa čuvenim Austrijancem Ernstom Hapelom, pa je tako u "poker" Holanđana označio da je vreme da novi gigant stupi na scenu. Međutim, nakon tri godine dominacije Ajaksa, na pozornicu dolazi Bajern Minhen.

Predvođen Der Bomberom Gerdom Milerom i "kajzerom" Francom Bekenbauerom takođe dolazi do tri vezane evropske krune. Na kraju veselih sedamdesetih, do dva uzastopna trofeja dolazi Liverpul čuvenog trenera Boba Pejslija. Jedna zanimljivost za tu generaciju "redsa" vezana je i za duele sa Crvenom zvezdom, kada je upravo Pejsli "ukrao" stil igre od čuvenog Čiče, Miljana Miljanića i promenio filozofiju tima sa "Enfilda". A onda, na prelasku u osamdesete, do dvostruke titule stiže i Notingem forest Brajana Klafa. Ovih dana, internetom kruži snimak kako Patrik Vijeira, stručnjak Kristal palasa tuče protivničke navijače koji su upali na teren. Mlađi bi trebalo da se podsete kakav je "tabadžija" bio sjajni Klaf, kada se na njega namere rivalski fanovi...

"Hejsel", čudo Steaue, rađanje Sakijevog Milana u magli "Marakane"

Osamdesete godine prošlog veka dale su navijačima šarenolik spektar pobednika KEŠ. Krenulo je sa odbranom krune Notingem foresta, pa je zatim Aston vila priredila pravo malo čudo, dok je Liverpul stigao do treće i četvrte krune. Međutim, 29. maja 1985. dešava se jedna od najvećih tragedija fudbala. Na stadionu "Hejsel" u Briselu, belgijskoj prestonici, navijači Liverpula, napali su Juventusove, probili zaštitnu ogradu i na kraju su pristalice "stare dame" smrvljene uz zaštitni zid. Oni koji su imali sreće, uspeli su da izvuku živu glavu i ostanu u koloni od 600 povređenih, dok je 29 osoba izgubilo život, a Englezi su na pet godina izbačeni iz Evrope.

Pre "Hejsela", titulom se okitio Hamburg, pa je zatim Steaua napravila čudo i postala prvi klub iza "gvozdene zavese" koji je poneo naslov prvaka Evrope. Sjajan uspeh, napravili su i fudbaleri PSV osvojivši titulu, dok je po okončanju osamdesetih godina dvostruki uspeh napravio Milan, koji je sa klupe vodio Arigo Saki, a sa funkcionerske pozicije Silvio Berluskoni. Sakijevi "rosoneri", rođeni su u magli Beograda, kada je neka viša sila sprečila Crvenu zvezdu da ih savlada i prođe u finale. Sve ostalo je poznato.

Nezaboravni Bari, reforma, Genijev lob, Jugin penal

Poput Steaue, Crvena zvezda u čuvenom finalu 1991. na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju istočnom delu Evrope donosi krunu prvaka u duelu sa Olimpikom iz Marselja. O toj magičnoj noći u italijanskom gradu, nepreglednim maslinjacima, penalu Darka Pančeva, Binićevom "olakšavanju" u pehar, Augentalerovom autogolu koji se kosi sa svim onim što su Ajnštajn, Njutn i ostali fizičari godinama ozakonjivali... sve priče su manje više ispričane. Međutim, sezonu kasnije, Kup evropskih šampiona doživljava reformu kojom dobija konture onoga što je danas.

Godina 1992. se u fudbalskom svetu smatra sinonimom za ono što je u istoriji period od pre rođenja Hrista i nakon. U tih 365 dana, Danska postaje prvak Starog kontinenta iako se na EP nije ni kvalifikovala, uvodi se Bosmanovo pravilo ko je će u velikoj meri promeniti način na koji se transferi obavljaju, formira se Premijer liga Engleske, kao i Liga šampiona. Uvodi se grupna faza, stiže ogroman upliv novca. U to vreme, TV prava za Ligu šampiona postaju vredna 85 miliona evra. Poređenja radi, ona su sada negde oko 2,5 milijardi evropskih novčanica. Ljubav između evropskog fudbala i marketinške industrije u tom periodu bila je na prvi pogled. A kako i ne bi, kada se pogleda koliko se novca slivalo u džepove svih uključenih. Prvi šampion novopečenog takmičenja, bila je Barselona koja je savladala Sampdoriju Vujadina Boškova. Real je 1998. osvojio titulu na koju je čekao 32 godine, Vladimir Jugović je pogotkom sa penala doneo Juventusu krunu, Dejan Savićević se protiv Barselone potpuno saživeo sa nadimkom Genije, da bi na prelasku u 21. vek bilo odigrano prvo finale između klubova iz iste države - Real je 2000. pobedio Valensiju.

Morinjovi trikovi, Istanbulsko vaskrsnuće "redsa", Terijevo klizanje

Postoje ličnosti koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. U fudbalu, u prvoj deceniji 21. veka to je svakako Žoze Murinjo. Iskorak je napravio senzacionalnim osvajanjem LŠ sa Portom. Defanzivni pristup i nebiranje sredstava, možda nisu prijala fudbalskim čistuncima, ali niko ne može da ospori genijalnost portugalskog stručnjaka koja je 2010. zaokružena "tripletom" Intera. A zagrljaj Marka Materacija, reči Dejana Stankovića i ono "osluškivanje" povika sa "Kamp Nou" su samo neki trenuci koji su obeležili eru Specijalnog u LŠ. U tom periodu, na scenu Lige šampiona, stupili su i Kristijano Ronaldo i Leo Mesi, krenuli polako da u kolekciju unose "ušate" pehare. Bilo je tu i nekih neslavnih trenutaka, poput onog proklizvanja Džona Terija u penal seriji protiv Junajteda u finalu, ali i nezaboravnih poput preokreta Liverpula u istanbulskom okršaju sa Milanom.

Realov poker, Čelsijev prvenac, patnja "petrol" klubova

Period od 2010. do 2020. u Ligi šampiona asocira na jednu scenu - fudbaleri Real Madrida dižu ušati pehar. Takav prikaz, na programu je bio čak četiri puta. Na čelu sa Karlom Ančelotijem, osvojena je jubilarna titula, tzv. desima. Prethodno je Čelsi 2012. u Minhenu pobedio Bajern i stigao do prve titule, da bi potom Barselona ponovo zasela na tron. Ali, u periodu od 2015/2016, pa sve do 2017/2018, samo jedno ime je bilo gravirano na srebrnu amforu. Reći će neko možda, Zinedinu Zidanu je bilo lako da sa takvim majstorima poput Kristijana Ronalda, Gereta Bejla, Karima Benzeme, Luke Modrića i ostalih "galaktikosa", ali za to mu stvarno treba skinuti kapu. Proteklu deceniju, obeležila je i patnja klubova finansiranih direktno iz naftnih bušotina arabijskog poluostrva - Mančester sitija i PSŽ. Upumpali su ko zna koliko miliona, stiže ta cifra i preko milijardu evra ali - ništa. Na broju osvojenih trofeja Lige šampiona za ova dva kluba i dalje stoji "krompir".

Novac možda pokreće svet i postaje faktor bez kojeg je nemoguće napraviti bilo kakav ozbiljniji uspeh. Ipak, "svecima" i "građanima" fali još nešto pored petrol evra. Proteklu deceniju, definitivno je obeležio i najveći povratak, onaj Barselonin protiv PSŽ i pobeda od 6:1. Ali i dva kraha katalonaca u duelima sa Romom i Liverpulom kada im se fortuna kao bumerang vratila da ih udari po glavi. Takođe, domaći ljubitelji fudbala nikada neće zaboraviti sezonu 2018/2019, kada je Ajaks došao na korak od finala predvođen Dušanom Tadićem. Ples srpskog maestra na stadionu "Santijago Bernabeu" i vozanje Kazemira kao na ringišpilu zadužilo je urednika prestižnog "Ekipa" da Tadića ocene desetkom, jednom od retkih. Period između 2010. i 2020. zaključen je i prvom letnjom završnicom Lige šampiona. U avgustu godine koju je pojela korona, Bajern je protutnjio Lisabonom i stigao do krune.

Ovu novu deceniju trijumfalno je započeo Čelsi pobedivši Siti u finalu, dok će kulminacija ove neverovatne sezone biti na programu u subotu kada će koplja ukrstiti Real i Liverpul. Volšebni preokreti "kralja" umnogome su obeležili aktuelni ciklus elitnog UEFA kupa. Karim Benzema je pokazao da je čuvar svih devet života Madriđana, dok su nastupi Luke Modrića upoređivani sa prvim gutljajem vina izvučenog iz nekog tamnog ćoška starog vinskog podruma. Ukinuto je pravilo gola u gostima što se pokazalo zasada kao izvrstan potez, Pep Gvardiola je doživeo novi epohalan krah, čudesne projektile Viljarealove "žute podmornice" zaustavili su bedemi "Enfilda" i kada se crta podvuče, u subotu uveče moći će bez problema da se kaže da je za nama još jedna sezone za pamćenje. Bez obzira na predstavu Reala i Liverpula u San Deniju.

Krenulo je ovo takmičenje koje sada znamo pod nazivom Liga šampiona sa 16 ekipa i nokaut fazom od početka do kraja. Stiglo se do 32 tima koja kroz grupe i zatim eliminacione runde stižu do večne slave i prestiža. Menjala su se imena, pehari, formati ali u jedno je ostalo konstanta - Liga šampiona, Kup evropskih šampiona ili Kup šampiona, kako god ga zvali od 1955. pa sve do danas je najbolje i najjače klupsko fudbalsko takmičenje na svetu.

I tako će i ostati sve dok se ne pojavi vizionar poput Gabrijela Hanoa koji će da izmisli neko novo takmičenje. Ali, dok se to ne desi, ljubiteljima najlepše igre preostaje da utorkom i sredom sede "zakucani" pred televizorima ili stolicama na stadionu i prate rasplet na najbleštavijoj pozornici klupskog fudbala.

Najbolji strelci

Kristijano Ronaldo 141
Leo Mesi 125
Karim Benzema 86
Robert Levandovski 86
Raul Gonzales 71
Rud van Nistleroj 60
Andrej Ševčenko 59
Tomas Miler 52
Tijeri Anri 51
Filipo Inzagi 50

Najviše nastupa

Kristijano Ronaldo 187
Iker Kasiljas 181
Ćavi Ernandez 157
Leo Mesi 156
Rajan Gigs 151
Raul Gonzales 144
Karim Benzema 141
Paolo Maldini 139
Tomas Miler 136
Inijesta 132

Sva finala

1955/1956.     Real Madrid - Rems     4:3
1956/1957.     Real Madrid - Fjorentina     2:0
1957/1958.     Real Madrid - Milan     3:2 (prod.)
1958/1959.     Real Madrid - Rems    2:0
1959/1960.     Real Madrid - Ajntraht     7:3
1960/1961.     Benfika - Barselona    3:2
1961/1962.     Benfika - Real Madrid    5:3
1962/1963.     Milan - Benfika     2:1
1963/1964.     Inter - Real Madrid    3:1
1964/1965.     Inter - Benfika     1:0
1965/1966     Real Madrid - Partizan    2:1
1966/1967     Seltik - Inter    2:1
1967/1968.     M. junajted - Benfika     4:1 (prod.)
1968/1969.     Fejenord - Seltik     2:1 (prod.)
1969/1970.     Ajaks - Panatinaikos     2:0
1970/1971.     Ajaks - Inter    2:0
1971/1972.     Ajaks - Juventus     1:0
1973/1974.     Bajern M. - Atletiko    4:0
1974/1975.     Bajern - Lids     2:0
1975/1976.     Bajern - Sent Etjen    1:0
1976/1977.     Liverpul - Borusija M.     3:1
1977/1978.     Liverpul - Klub Briž    1:0
1978/1979.     Notingem F. - Malme     1:0
1979/1980.     Notingem F. - Hamburg    1:0
1980/1981.     Liverpul - Real M.     1:0
1981/1982.     A. vila - Bajern M.     1:0
1982/1983.     Hamburg - Juventus    1:0
1983/1984.     Liverpul - Roma     4:3 (pen.)
1984/1985     Juventus - Liverpul     1:0
1985/1986.     Steaua - Barselona     2:0 (pen.)
1986/1987.     Porto - Bajern M.     2:1
1987/1988.     PSV - Benfika     2:0 (pen.)
1988/1989.     Milan - Steaua    4:0
1989/1990.     Milan - Benfika    1:0
1990/1991.     C. ZVEZDA - Marselj     5:3 (pen.)
1991/1992.     Barselona - Sampdorija    1:0 (prod.)
1992/1993.     Marselj - Milan     1:0
1993/1994.     Milan - Barselona    4:0
1994/1995.     Ajaks - Milan    1:0
1995/1996.     Juventus - Ajaks     4:2 (pen.)
1996/1997.     Borusija D. - Juventus    3:1
1997/1998.     Real M. - Juventus     1:0
1998/1999.     M. junajted - Bajern M.     2:1
1999/2000.     Real M. - Valensija    3:0
2001/2002.     Real M. - Bajer L.     2:1
2002/2003.     Milan - Juventus    3:2 (pen.)
2003/2004.     Porto - Monako    3:0
2004/2005.     Liverpul - Milan     3:2 (pen.)
2005/2006.     Barselona - Arsenal    2:1
2006/2007.     Milan - Liverpul    2:1
2007/2008.     M. junajted - Čelsi     6:5 (pen.)
2008/2009.     Barselona - M. junajted    2:0
2009/2010.     Inter - Bajern    2:0
2010/2011.     Barselona - M. junajted    3:1
2011/2012.     Čelsi - Bajern M.    4:3 (pen.)
2012/2013.     Bajern M. - Borusija D.     2:1
2013/2014.     Real M. - Atletiko M.     4:1 (prod.)
2014/2015.     Barselona - Juventus    3:1
2015/2016.     Real M. - Atletiko M.     5:3 (pen.)
2016/2017.     Real M. - Juventus     4:1
2017/2018.     Real M. - Liverpul     3:1
2018/2019.     Liverpul - Totenhem    2:0
2019/2020.     Bajern - PSŽ     1:0
2020/2021.     Čelsi - M. siti     1:0

BONUS VIDEO: Pehar Kupa Srbije u rukama igrača Crvene zvezde