OSTAO ŽAL ZBOG CSKA: Pred sedmo Partizanovo proleće Ivica Kralj se setio svoja dva

Za mnoge fudbalere crno-belih ovo će biti prva prilika da osete eliminacionu fazu evropskih takmičenja, a dobre smernice za ono što ih očekuje mogu da dobiju od šefa skauting službe kluba iz Humske Ivice Kralja, koji je bio deo "prolećnih" ekipa u sezonama 1989/1990. i 2004/2005. Podsećanje na tadašnja dragocena iskustva nekadašnji golman Partizana počeo je od epizode iz Kupa pobednika kupova krajem devedesetih.

- Protiv Seltika sam u Glazgovu bio rezerva, posle se Omerović oporavio, pa iako nisam bio u protokolu protiv Dinama iz Bukurešta u četvrtfinalu trenirao sam sve vreme sa prvim timom. To gostovanje Seltiku je za mene nešto neizbrisivo, ostaje za ceo život. Pre toga nekoliko dana sam sedeo na klupi u derbiju. Tako sam kao tinejdžer za tri, četiri dana bio pred 160.000 ljudi.

U jednom trenutku, tada 16-godišnji golman, bio je blizu ulaska u igru kada se Pandurović posle dvadesetak minuta požalio na povredu.

- Nisam se uplašio kad me Šole podigao sa klupe. Uopšte nisam imao frku, iako je atmosfera sa tribina bila paklena. Na sreću ili žalost, zavisi kako se gleda, Pandurović je nastavio. I dan-danas se sećam reči radio-reportera Jordana Ivanovića:

Da li će ovo dete stati na gol u paklu "Seltik parka"?

Iz tog perioda, pred pripreme nekoliko meseci ranije, ostala je i sjajna anegdota.

- Tad sam živeo u hotelu "M". Bio sam u gradu, dolazim u hotel, a tamo policija. Pitam se, šta sam uradio. A ljudi su došli, jer tada nije bilo mobilnih telefona da me pronađu kako bih sa ekipom otišao na pripreme.

Punih 15 godina kasnije usledila je druga evropska misija, u kojoj je Ivica Kralj bio oslonac ekipe.

- Sećam se da smo igrali kvalifikacije protiv dva rumunska kluba, Ocelula i Dinama iz Bukurešta. Imali smo lepu grupu sa Egaleom, Laciom, Viljarealom i Midlsborom, gde smo kolo pre kraja prošli posle remija sa Viljarealom.

Usledilo je proleće koje je to bilo samo na papiru, u stvarnosti se radilo o klasičnoj zimi.

- Nikad u životu se nisam smrzao kao u Dnjepropetrovsku. Temperatura je bila oko minus sedam, a uz to je duvao jak vetar. Dolazimo tamo, a ne daju nam da uđemo u hotel, kao nije plaćeno. Posle idemo na trening, stadion udaljen desetak minuta, a vozili su nas 45 minuta, sat. Sve su to bile neke sitne podvale, njihove igrice.

Posle beogradskih 2:2 sve je rešeno u finišu utakmice.

- Saša Ilić je dobio crveni karton, bila je baš tvrda utakmica. Radović je ušao desetak minuta pre kraja, šutnuo je spoljnom, maltene se povredio kako je šutnuo, srećom ušla je i prošli smo dalje.

Usledio je dvomeč protiv kasnijeg osvajača Lige UEFA, moskovskog CSKA.

- Imali su strašan tim, Vagner Lav, braća Berezucki, golman Akinfejev... Kod nas je vojni helikopter sušio teren da bi moglo da se igra. Ivan Tomić ga je dao iz penala, mislim da smo bili bolji. U revanšu u Krasnodaru smo držali nulu dugo, prvi su nam dali iz polukontre, drugi iz penala. Sjajnu ekipu su imali, ali uz malo sreće moglo je baš daleko da se stigne, oni su kasnije osvojili pehar. Lepa su to vremena bila.

Artmedija košmar, Njukasl san

DVE evropske epizode su, svaka na svoj način, ostale urezane u sećanje Ivice Kralja za sva vremena.

- Artmedija je nešto najgore što mi se desilo u životu. Tamo je trebalo da rešimo sve, a u Beogradu imali bar 10-15 šansi. I pored svega šutirali smo penal za pobedu. Tu utakmicu nikada nisam gledao posle, samo jednom penale. Sećam se tog muka na stadionu kad se završilo, niko nije odlazio. A Njukasl pamtim svaki detalj. Tamo smo bili ravnopravni, ako ne i bolji. Imaš neke dane kad osetiš da sve može i da sve ide kako želiš. Poveli smo, otvorilo se sve. Sećam se da su Milivoja bukvalno izgurali u sedmoj seriji. Neko drugi je trebalo da šutira, ali Ćirko nam je doneo neopisivu radost - seća se Kralj.

Sparta dobra, ali verujemo u sebe

PARTIZAN u sredu čarter-letom putuje u Prag, gde ga u četvrtak od 21.00 očekuje prvi meč baraža osmine finala Lige konferencija protiv Sparte (revanš 24. februara).
- Česi su dostojan rival, sigurno je da može sa njima da se igra. Kada si igrač Partizana moraš da veruješ u sebe s kim god da igraš. Dobar su klub, sa dobrim budžetom, ipak, dosta zavisi od nas. Možemo da se nosimo sa njima, tako verovatno i oni gledaju. Dobro je to što nećemo imati pritisak sa tribina, mada sam ja više voleo kad je puno, makar to bili i samo protivnički navijači - ističe proslavljeni golman.

Na kraju se Kralj osvrnuo na novu ulogu u klubu koji mu je dao sve, a kojem je i on mnogo "vratio".

- Dobro mi je u novoj ulozi. Tu sam desetak meseci. Ovo je sad nešto novo, imam dobre saradnike, iskusne stručnjake. Na meni je da to unapredimo u narednom periodu. Ne možemo, naravno, do nivoa velikih evropskih klubova, to je neki drugi nivo. Mnogo nas remeti korona, ne znaš ni koga gde možeš da pošalješ. Svi skauti kod nas su bivši igrači, treneri iz omladinske škole. Na svima nama je da prepoznamo kvalitet kako bi posao kasnije mogao da se realizuje - zaključio je svojevremeno neizostavni šraf "parnog valjka". 

BONUS VIDEO - Gol Rikarda