NAŠ DUCA, ROĐENI POBEDNIK Vlahović i kao dete imao lidersku crtu

"Njihov mali Duca" je uspeo, vinuo se u beli svet i koracima od sedam milja ostavlja tragove na fudbalskom reljefu. Zato i ne čudi što zidove trening balona FK Altina krase slike baš Dušana Vlahovića. Naravno, tu si i ostali produkti zemunske škole fudbala, ali posebno mesto zauzimaju fotografije najskupljeg srpskog fudbalera svih vremena. Jedna iz Fiorentine, druga sa potpisa za Juventus, treća u kojoj slavi prvenac u dresu torinskih crno-belih... Sve je tu, svaki trenutak Vlahovićevog fudbalskog buma, ovekovečen je na mestu gde je počeo da kotrlja loptu.

Od tada, prošlo je mnogo godina. Dece na terenu, u trenutku posete reportera "Novosti", nije bilo. Kaže prvi čovek FK Altina Nebojša Pejović, u školi su, doći će po podne. A, dok se na veštačkoj travi zemunske školice fudbala ne pojavi neki novi Vlahović, zašto se ne bismo prisetili prvih fudbalskih koraka ovog originalnog, koji iz dana u dan puni stupce svetske štampe i iz nedelje u nedelju oduševljava poklonike najlepše igre. Za to, boljih sagovornika od Pejovića, kao i Dragana Perišića, jednog od prvih Dušanovih trenera, nema.

- Ponosan sam, kako nisam, kada vidim šta je sve uradio - govori Perišić, a sličan rezon primenjuje i Pejović:

- Puno mi je srce, drago mi je.

Kroz razgovor sa trenerom i čelnikom FK Altina o začecima Vlahovićeve karijere u ovom klubu od 2007. reč karakter ponavljala se gotovo u svakoj izjavi. Baš zbog tog karaktera, kako kažu Pejović i Perišić, Dušan je postao to što jeste. I kako kažu, tek će da bude.

- Sećam se, prva generacija koju sam vodio kao trener, bila je ona u kojoj je bio Dušan, nisam ni znao ko je bio Vlahović, iako je već tada dosta ljudi pričalo o njemu. Posebno mi je specifična utakmica sa Crvenom zvezdom na "Marakani", gde bi se dosta dece uplašilo tog ambijenta. Međutim, on se već na centru prilikom izvođenja lopte okrenuo prema saigračima i uzviknuo "Idemo, bre, da pobedimo". I ostali momci su ga ispratili, iako je Dušan bio mlađi od njih godinu dana. Ta neverovatna energija i liderska crta, videla se i u ranoj mladosti - kaže Perišić.

Odmah je ljudima iz zemunskog kluba bilo jasno da u svojim redovima imaju, što bi Amerikanci rekli, generacijski talenat.

- Sa ove vremenske distance, ne mogu da kažem da li je za mesec ili sedam dana odskočio, ali bilo je brzo. Svu decu koja se pojave, a to je predškolski uzrast, kreneš polako da odvajaš i vidiš ko je kakav, od fizičkih do psihičkih mogućnosti. Vrlo brzo je bilo primetnno da Dušan ne pripada toj grupi i prebačen je da trenira sa starijom generacijom. On je bio dete koje ima karakter, i voli fudbal, imao je volju, želju... Po tome se nije izdvajao od ostalih, ali kad ih podeliš i vidiš da igraju, onda se jasno videla razlika. Uvek je bio nasmejan, vedar, živahan - dodaje Pejović.

Bez urođene želje da se izdvaja, Vlahović je to nehotice činio. Svakim potezom na terenu u mlađim kategorijama, stvarao je magnetno polje oko sebe i uvlačio sve okolo.

- Postoje neka deca koji su rođeni pobednici i naša uloga je bila samo da ih usmeravamo i da im usadimo disciplinu. Dušan je bio baš takav, nije želeo da privlači pažnju na sebe, ali je po prirodi bio harizmatičan. Mi odemo na pripreme, igramo tenis, košarku, on u svemu sjajan. U njegovoj sobi na pripremama, uvek je bilo najviše ljudi, kao magnet je privlačio sve oko sebe i uvek se oko njega nešto dešavalo. Sećam se i debija za Partizan, on ulazi i ide na korner ne da učestvuje, već da da gol. Isto tako u prvoj utakmici za Juventus, ma to se videlo da ide na gol - objašnjava nam Perišić.

Na treninzima, kao i danas. Fokusiran i željan igre, samo da se igra fudbal.
- Znam da će zvučati kao fraza, ali Dušan se nikada nije štedeo. Mi čuvamo rezultat, on se u nadoknadi vrati i pomogne odbrani, nikada nije pomislio da ne skloni nogu. Non-stop je visio na terenu, pošto je 2000. godište, a trenirao sa 1999., pita me, pošto su bili vezani treninzi: "Treneru, je'l mogu da ostanem na treningu i sa 2000?".  Ja kažem, ma možeš Duco, nikakav problem... Nikada nije zakasnio na trening, strast prema fudbalu videla mu se u pogledu. Bilo je dana i kada ga neće, kada ne da gol, kada napravi potez više, ali nikada nisam mogao da kažem: "Duco, nisi se zalagao" - otkriva nam Pejović, jedan od prvih Vlahovićevih fudbalskih trenera.

Redovnu utakmicu ni da preskoči. A ni onih "vanrednih" se nije pribojavao.

- Oduvek su se izdvajali Dušanov karakter i talenat. Evo možda zanimljiva anegdota, na jednom turniru u Vojvodini, isti turnir za 1999. i 2000. godište. Igrao se "fudbal sedam" i teren je onako bio popreko podeljen. I onda kada se ne poklopi termin utakmice, odigra jednu za 1999., pa onda poluvreme za 2000. Voleo je i živeo za fudbal - dodaje Pejović.
Ni iscrpna putovanja preko cele Evrope u mladosti nisu uspevala da "ubiju" Dušanov entuzijazam.

- Išli smo na turnir u Valensiju, vratili smo se uveče iz Španije, a generacija 1999. je bila na jednom Kupu u Kladovu. I, majka ga pokupi ovde kod kluba iz autobusa, otišao je kući. Ujutru sam otišao kod njih ispred zgrade u sedam ujutru, majka Goca ga je izvela, "stavila" u kola i pravo u Kladovo. Igraš juče u Valensiji voziš se 2.000 kilometara, a već danas si u Kladovu. Nije mu bilo naporno, zbog toga što toliko voli fudbal - ispričao je Pejović. 

ZNALI GA U TORINU KAO DEČAKA
PREMA rečima Perišića, skauti Torina imali su uvid u sposobnosti Vlahovića još dok je bio u Altini. I kako sudbina to nalaže, srpski špic je završio u gradu podno Alpa, ali u drugim bojama i znatno većem klubu iz tog grada.
- Imao sam prilike da sa još tri trenera iz Altine, odem u Torino na jednu edukaciju. Proveli smo tamo sedam dana, pričali smo sa njihovim ljudima, učili i u fudbalskom klubu Torino su već tada znali za Dušana. Sećam se kada smo počeli da razgovaramo sa njihovim koordinatorima i direktorima, oni su bili upoznati sa imenima brojne srpske dece, a među njima je bio Vlahović - kaže Perišić.

RAČIĆ, ADžIĆ, KOVAČ...
NIJE samo Dušan Vlahović produkt Altinine fudbalske škole. Kroz dril ove zemunske škole fudbala, prošli su i još neki istaknuti fudbaleri poznati domaćoj javnosti.
- Uroš Račić je na primer tu bio tri godine, zatim Luka Adžić kao i Stefan Kovač. Svi oni su prošli kroz našu školu, "fabrika" radi - kaže Pejović, ali "skriva" ime budućeg Vlahovića - Još je rano reći i izdvajati bilo koga.

BONUS VIDEO - Pet najvećih transfera srpskog fudbala