LUKINIH DESET NAJTEŽIH MINUTA U ŽIVOTU: Jović pričao o nečemu što nikada nije

Ređaju se klubovi koji stoje u redu za Srbina, koji je pokazao dva lica u bivšoj godini...

Ova 2021. godina je podeljena na dva dela za njega. Luka je prvo bio u Bundesligi, pa se onda vratio u redove „kraljeva“ i pokazao da je spreman. Kada sam ga pitao da li možemo reći da je ova godina bila uspešna, klimnuo je potvrdno i počeo razgovor.

- Upravo tako, prvih šest meseci sam proveo u Frankfurtu, posle dugog vremena neigranja, bio mi je potreban određen period kako bih ušao u formu. Imao sam nekoliko baš dobrih utakmica koje su podsetile na onog Luku Jovića iz one sjajne sezone u Ajntrahtu. Drugi deo ove godine sam proveo u Madridu, imao sam manju minutažu nego prethodnih godinu i po dana u redovima „kraljeva“, ali zapaženiji učinak. Takođe, bolje partije su se desile na početku godine, pa sada ljudi pričaju pozitivno o mom učinku. Da se to desilo na početku sezone, pa da je posle opet bio pad u formi, opet bi bila drugačija priča. Svakako, završio sam godinu na dobar način i nadam se da ću sledeće godine nastaviti više i bolje – počeo je razgovor za „Blic“ jedan od najboljih srpskih napadača današnjice.

Taj gol je magična stvar. Kada ga nema, baš i niste omiljena ličnost, ali kada je tu, tada vas svi vole. To je osetio i Luka Jović, a onda je i objasnio laicima zbog čega postići gol nije tako jednostavno.

- Veoma je teško kada ne igrate. Tada se mnogo toga dešava, jednostavno kada uđete u igru u poslednjih pet ili deset minuta meča, a tada vam obično treba pogodak, i kada se protivnička ekipa povuče na svoju polovinu, tada je jako teško stići do gola. Naročito nama napadačima. Dešavalo mi se da imamo već rešenu utakmicu, pa da tada i ne idemo na gol, a ja sam ušao sa klupe. Mnogo faktora tu utiče na konkretan učinak mene kao centarfora. U tom meču sam iznenada dobio šansu sa klupe, bez zagrevanja, sa klupe sam morao da uđem jer se Karim povredio. Prvih deset minuta te utakmice mi je bilo najtežih deset minuta u mojoj karijeri. Ne mogu da dođem do vazduha, bilo je hladno, i dok sam bio na klupi svi smo se skupili, baš je temperatura bila niska. Tada su mi rekli: „Ajde, ulaziš odmah“, a ja sam samo pitao da li mogu da se bar malo zagrejem, bar dva minuta. Rekli su mi da odmah moram na teren, da nema vremena, a meni duša u nosu. Ipak, na kraju se sve dobro završilo i postigao sam taj pogodak.

Nema sumnje da je osećao pritisak i da je sa nestrpljenjem čekao da se taj gol konačno i dogoditi. Samo on zna kako mu je bilo u danima kada je trenirao, borio se i krvario na zelenom pravougaoniku, a gola nije bilo.

- Sigurno da sam dugo čekao na taj pogodak. Jako je važno da ga što pre postignete i tada nastaje samo jedan problem. U toj situaciji sami sebi pravite pritisak u smislu: „Ja moram da ga dam“. To je najveći problem zapravo, jer pored tog psihičkog problema, imate i ono da kada god jurite za golom, on beži od vas. A opet, sa druge strane, kada uživate u igri i najmanje očekujete, tada golovi dolaze sami. Ovaj prethodni period, baš od te utakmice, bih želeo da bude prekretnica moje karijere u Real Madridu - rekao je Luka Jović.

BONUS VIDEO