"TRENERA SVIH TRENERA" ĆIRU BLAŽEVIĆA U 86. GODINI NE NAPUŠTA DUH: Najlepše mi je bilo tamo gde je bilo para

- Nadam se da ću biti dobro - kaže nam Ćiro i u svom stilu dodaje - ma još ću malo da poživim.

U njegovom zagrebačkom stanu porodica se brine da mu sve bude po volji, a tako je bilo i ovog leta u Crikvenici, kada je ponovo osetio da se bolest vratila. Pre dve sedmice to su potvrdili i lekari i počelo su sa intenzivnom terapijom u jednoj poznatoj klinici kod Zagreba.

- Ma uspeću, lekari se trude, biće još utakmica - govori Ćiro i ne taji da se bolest sa prostate proširila i na limfne žlezde i debelo crevo.

Dva puta je pobedio rak, a ovu treću bitku vodi uz puno optimizma, koji je uostalom imao celog života.

- Nemam vremena za kukanje - poručuje, srećan što ga ljudi zovu i raspituju se za njegovo zdravlje. Jer, Ćiro je legenda, duhovit i zabavan, zaljubljenik u fudbal, koji je u svojoj dugoj karijeri trenirao 23 kluba i pet reprezentacija.

Do juče su ga mogli videti svakoga dana na zagrebačkim ulicama, u  razgovoru sa prijateljima, a gotovo da nije bilo prolaznika koji ga nije pozdravio. Ne tako davno vozio se na "vespi", uvek nasmejan i krajnje elegantan. "Sine, kako si", pozdravljao je ljude s kojima se video i prvi put. Često je gostovao na raznim televizijama i uveseljavao gledaoce vrckavim komentarima.

Nije bilo moguće zamisliti neku značajnu utakmicu u Zagrebu da na stadionu nema Ćire. Davno su prošla vremena kako je nosio beli šal, ali na ruci uvek ima neki skupoceni sat. Sada, otkako se bolest vratila i pojavile zloćudne metastaze, Ćiro utakmice gleda od kuće, pa tako i poslednju u kojoj je Hrvatska jedva pobedila Slovačku sa 1:0.

Prva vest da Ćiro nije dobro pojavila se u slovenačkim medijima, kada je dao intervju u kojem je novinaru rekao "ja sam jako, jako bolestan, osim što sam star, jer imam 86 godina". Podelio je Slovencima komplimente, rekavši da su dosegli civilizacijski nivo za kojima Hrvati čeznu, ali i poručio:

- Zbogom, dragi Slovenci. Veoma sam pesimističan, možda se više nećemo videti.

Bila je to medijska bomba, ceo region je saznao da je Ćiro u teškom zdravstvenom stanju, jer se rak vratio. Problem sa prostatom pojavio se pre mnogo godina i tada su lekari utvrdili da je reč o zloćudnoj bolesti koja traži operaciju. Nakon toga se Ćiro sasvim oporavio i znao da se šali kako "život bez prostate nije pravi život, jer nema seksa kao pre". O svojim bolestima otvoreno je pričao i tvrdio da je dva puta pobedio rak, jer nije gubio nadu i zanemarivao probleme.

- Verovao sam lekarima, verujem im i sada. Verovao sam i kada su mi otkrili melanom u početnoj fazi - kaže Ćiro.

I opet u svom stilu dodaje da je prostata presudna u životu muškaraca, jer bez nje nema ni onog najlepšeg, a to je druženje sa ženama. A veliki kavaljer Ćiro u životu je bio okružen sa tri žene, suprugom Zdenkom sa kojom je u braku pedeset godina i dve ćerke, Barbarom i Katerin, koje žive u Švajcarskoj. U Zagrebu živi Ćirin sin Miroslav, koji je nedavno proglasio stečaj na firmu koja se bavila treniranjem mladih fudbalera i prebacio se na biznis sa sladoledom.

U vreme potrage za vakcinu za koronu Ćiro je otvoreno priznao da se vakcinisao u januaru među prvima.

- Ja sam došao sestri u ambulantu i rekao: ako su se mogli vakcinisati političari, mogu i ja! Nisam imao nikakvu vezu, ja sam svoja veza.

Uz fudbal Ćirina ljubav bila je i politika, a poslednjih godina stalno je pozivao na mir i toleranciju u regionu. "Moramo se tolerisati, a ne mrziti", govorio je i odazvao se pozivu Milorada Pupovca da učestvuje u kampanji SDSS-a snimajući spot uoči prošlih izbora. "Ne delim ljude ni po čemu osim po dobroti". Kada smo Ćiru jedanput pitali mogu li i sportisti biti nacionalisti ili šovinisti odmahnuo je glavom: "To je nemoguće, sport je kroz celu istoriju mirio ljude".

Znao je Ćiro i nekad nešto provaliti, pa se izvinjavao, znao je beskrajno duhovito pričati o svojim zgodama i nezgodama, a mnogo toga se vrtelo oko njegovog druga Zdravka Mamića, sa kojim je imao uspone i padove. Nedavno se u medijima pojavila i vest da je pokojnom zagrebačkom gradonačelniku Milanu Bandiću poklonio izuzetno skupi sat marke "Patek Filip" koji je navodno posedovao Josip Broz Tito.

- Sine, svašta se piše i govori, a što je istina, ko zna - znao je na provokativne novinske naslove odgovarati Ćiro.

A zaista je svašta prošao, od vremena mladosti u Travniku, rada kao gastarbajter u Švajcarskoj, do neverovatnih sportskih uspeha i kandidature za predsednika države kada je dobio svega 0,9 odsto glasova.

- Pre svega volim ljude, ne zanima me je li neko Srbin, Hrvat, Rom ili Albanac, samo me interesuje čovek!

A kada ga pitaju gde mu je bilo najlepše u životu, Ćiro odgovara:

- Tamo gde je bilo para.

Trenerska karijera
1968–1971. FK Vevej
1971–1976. Sion
1976–1979. Lozana
1976–1977. Švajcarska
1979–1980. Rijeka
1980–1983. Dinamo
1983–1985. Grashoper
1986. Priština
1986–1988. Dinamo
1988–1991. Nant
1991–1992. PAOK
1992–1994. Dinamo
1994–2000. Hrvatska
2001. Iran
2002. Osijek
2002–2003. Dinamo
2003. Mura
2003–2005. Varteks
2005. Hajduk
2005–2006. Ksamaks
2006-2008. Zagreb
2008–2009. BiH
2009–2010. Šangaj Šenhua
2010–2011. Kina do 23
2011–2012. Mes Kerman
2012–2013. Zagreb
2014.  Sloboda Tuzla
2014.  Zadar