SANTA KLARA TAMO GDE JE FUDBAL NA PERIFERIJI RAJA: Azorska ostrva, mesto gde je najvažnija sporedna stvar na svetu baš sporedna

Ukoliko bismo hteli da "častimo" najzapadniju tačku Starog kontinenta, koja se nalazi tačno na pola puta od Beograda do Njujorka, njegovo veličanstvo fudbal bismo okarakterisali kao najsporedniju važnu stvar na svetu, mada tek nešto više od 500 duša na stadionu "Sao Migel" u vreme odigravanja utakmice Santa Klara - Partizan ukazuje na to gde se na listi prioriteta ostrvskog dela Portugalije nalazi ova igra.

Poslednji rival crno-belih na putu ka grupnoj fazi Lige konferencija je u maju ove godine proslavio 100 godina postojanja i moglo bi se rećida bukvalno ima monopol nad ovom igrom na vulkanskim ostrvima usred Atlantskog okeana. Jedini kakav-takav rival, Operario, iz grada Fagoa, nikada nije igrao značajniju ulogu u portugalskom fudbalu. Sve ostalo na devet ostrva koja čine ovaj arhipelag, kako neko reče na "putu do nigde", dodirne tačke sa fudbalom ima jedino kroz gledanje utakmica na malim ekranima.

U prilog tezi da se fudbal nije primiona ostrvima koja su prelep spoj jezera, vulkanskih kratera i netaknute prirode je i izgled stadiona "Sao Migel" u Ponta Delgadi. Prilaz ovom fudbalskom zdanju je kao i sve na ovom bajkovitom ostrvu, prilično živopisan, sa brojnim palmama i cvetnim dekoracijama, ali unutrašnjost objekta više podseća na
ruinu koja vapi za renoviranjem nego na stadion gde se igraju utakmice pod okriljem UEFA.

Finansiranje iz kase gradske uprave je očigledno dovoljno da se napravi respektabilan igrački kadar u kojem dominira nekolicina brazilskih internacionalaca, ne i da se stadion dovede u bar pristojno stanje. Stadion je izgrađen 1930. i od tada renoviran samo jednom (2008) kada su postavljena sedišta i reflektori.

Santa Klara je ovog leta drugi put izašla na međunarodnu scenu pošto je prethodno 2002. kao 14. tim na tabeli portugalskog elitnog ranga izabrana od strane UEFA za predstavnika ove zemlje u Intertoto kupu. U Ponta Delgadi, prestonici i najvećem gradu Azorskih ostrva živi 45.000 ljudi, a da im je fudbal u periferiji razmišljanja svedoči podatak da se retko kada na stadionu kapaciteta 13.277 mesta nađe više od 1.000 ljudi. Prema

Zašto onda i dalje gubiti vreme na pisanje o nečem toliko sporednom na mestu koje se s punim pravom naziva "Evropski Havaji"? Sve ono što je moglo da se vidi posle pet sati i kusur direktnog čarterleta od Beograda do Ponta Delgade može da stane u jednu reč - spektakularno.

Azorska ostrva sastavljena od devet ostrva, od kojih je najveće upravo Sao Migel,
predstavljaju nestvarni spoj netaknute prirode, idealne klime i svojevrsnog raja za hedoniste. Temperature u rasponu od 15 do 25 stepeni tokom cele godine čine lepši deo klimatskog aspekta, za razliku od promena u toku jednog dana koje bukvalno mogu da "plasiraju" sva četiri godišnja doba tokom samo 24 časa. Jezera u mestu Sete Sidades na krajnjem zapadu ostrva Sao Migel ostavljaju svakog ko ih poseti u čudu, zbog različitih boja (zelena i plava) dve vodene površine koje se naslanjaju jedna na drugu. Legenda kaže da je u 15. veku princeza bila zaljubljena u pastira, ali je kralj branio tu ljubav i radio sve kako bi je sprečio. Kada je u tome uspeo plavooka princeza je svojim suzama ispunila jedno jezero, dok je plač zelenookog pastira kreirao drugo tik pored "princezinog". Verovatno se radi o bajci za malu decu, ali na mestu gde oblaci maltene mogu da se dohvate rukama ništa osim bajke nije prihvatljivo kao adekvatno objašnjenje.

Druga, po nekima i prva, glavna atrakcija Sao Migela, su vulkanski krateri na istočnom delu ostrva. Vrela voda koja kulja iz kratera uz nestvarnu prirodu pored jezera Furnas su nešto što se nikako ne sme propustiti prilikom posete "kraju sveta". Ovo zadovoljstvo će vas koštati tri evra, a ukoliko želite da prošetate "čarobnom šumom" u blizini moraćete da izdvojite sedam evra.

Treći "kapitalac" koji se ne sme zaobići prilikom posete Azorskim ostrvima je "druženje" sa delfinima i kitovima. Tura katamaranom koja podrazumeva tročasovni boravak na okeanu i bukvalno petominutni susret sa ovim prelepim životinjama vredna je 60 evra, dok oni koji bi želeli da uskoče u vodu i pokušaju da se druže sa delfinima moraju da izdvoje 25 više. Jedini problem je što delfini usred okeana nisu poput onih iz filmova ili velikih akva-parkova, pa se to druženje sa njima svodi na skok u vodu i njihov ekspresni beg dok se trepne okom.

Posle svega viđenog na rajskom ostrvu malo ko je u ekspediciji Partizana imao dilemu zašto je fudbal na periferiji života lokalnog stanovništva.

Lopta ili priroda? Svi koji žive na Azorskim ostrvima i turisti koji imaju
sreću da ih posete nemaju ni najmanju dilemu...