PROBUDIO SE DIV IZ BEGEČA: Zaboravljeni Milan Pavkov se ponovo pokazao kao evropska talija Crvene zvezde

Izvađen iz naftalina zaborava i apatije, snažni centarfor je ponovo postao pobedonosni štih trenera srpskog prvaka Dejana Stankovića, koji je ukazivanjem poverenja visokom špicu napravio pun pogodak. Golom i asistencijom protiv Kluža (4:0), momak sa devetkom na leđima je iskoristio šansu i utabao stazu Zvezdi ka još jednoj evropskoj jeseni (revanš u četvrtak, 26. avgusta).

- Ponosan sam na saigrače, na tim i to što smo uspeli da pokažemo svu snagu kada je bilo bitno. Mislim da su se zvezdaši, još jednom, uverili koliko ovaj tim može i da je sve ono što se dešavalo pre toga bio rezultat lošeg perioda koji je iza nas. Želim da se zahvalim upravi i treneru koji su verovali u mene i ponudili mi produženje ugovora baš pred ovaj meč. Drago mi je što sam pomogao da Zvezda odigra još jednu dobru partiju u Evropi i siguran sam da je ovo samo početak - kazao je skromno Pavkov za klupski sajt.

Uticaj Pavkova na velike uspehe Zvezde u Evropi je dežavi situacija i ta neka čudna aura koja krasi Pavkova, kao da je magnet koji vuče crveno-bele ka pobedama. Sa već sada čuvenom čalmom oko glave, direktno je izazvao buđenje tima u Salcburgu 2018, da bi dva meseca kasnije razmontirao Liverpul u LŠ sa dva hica. Tada je započeo mitomaniju u crveno-belim krugovima o napadaču ćudljive naravi, koji je dobio svoj dan "Pavkovdan", pesme "Pavkov on fajr" i "Hej, Pavkov, skoči i daj gol glavom".

U međuvremenu je dao i gol Partizanu, ali sve ostalo je samo davalo povoda zajedljivcima da pričom o sreći i taličnosti unize dostignuće rmpalije iz Begeča. Leta 2019. ponovo je iskočio iz senke sopstvenih demona i razgalio 40.000 navijača na "Marakani" protiv Kopenhagena, koji je završen 1:1, da bi u Danskoj presudila legendarna penal-serija.
Scenario posle toga već dobro poznat, od Pavkova ni traga ni glasa, pokoji sporadični blesak čisto da pokaže da nije zaboravio da igra, i da poput psa tragača može da nanjuši svaku opasnu situaciju pred golom, ali ništa vredno pomena.

Sve do februarskog dvomeča sa Milanom i skoka na prvoj stativi, gola podno severne tribine "Marakane", donošenja remija, koji na kraju nije pretočen u skalp italijanskog giganta. To je bilo i buđenje iz svojevrsnog zimskog sna, prolećni pogoci su ponovo odveli rolerkoster na vrh uspona, da bi pad usledio početkom letnjih priprema i bledim izdanjem protiv Kairata, koje je kao gumicom obrisao rapsodijom protiv Kluža.

I laik bi primetio obrazac u kojem Pavkov prelazi put od marginalca do dželata velikana. Susretao se sa tim i Vladan Milojević, isto je sačekalo i Stankovića, koji nije mogao da računa na njega u duelu sa Šerifom, jer je zbog stomačnog virusa bio svrstan u redove rekonvalescenata. Ali sada kada su Dioni i Krstović daleko od neophodnog ritma, a dolazak Ohija Omoižuanfa zakazan za januar, pred Pavkovim je jesen u kojoj mora da pokaže da nije samo dežurni vatrogasac koji prespava dnevnu smenu.