ŽIVKO GOCIĆ ZA "NOVOSTI" O USPEHU VATERPOLISTA U TOKIJU: "To mogu samo velikani, pokazali milion i jedan put kako se bori"

Nekadašnjem kapitenu Srbije prekjuče se vratio film iz Rija, kada se zajedno sa Slobodanom Nikićem oprostio od reprezentacije kao olimpijski pobednik i jedan od malobrojnih koji mogu da osete kako su se osećali sedmorica veličanstvenih kada su igrali poslednja 32 minuta za svoju zemlju.

Filip Filipović, Andrija Prlainović, Gojko i Duško Pijetlović, Milan Aleksić, Stefan i Branislav Mitrović zaslužili su da zlatom u Tokiju stave tačku na svoju bogatu karijeru.

- Trudio sam se da budem koncentrisan na detalje u finalu, ali nisam mogao da isključim emocije. Stvarno su momci zadužili našu zemlju i naš sport, stvarno će zlatnim slovima biti upisani u anale srpskog i svetskog sporta. Velika generacija, veliki šampioni, pokazali su milion i jedan put kako se bori za reprezentaciju, za naše boje, za zastavu.

Mnogo mi je žao što ta grupa igrača više neće nastupiti za reprezentaciju, s druge strane, veoma mi je drago što su na veličanstven način završili reprezentativnu karijeru, na način kakav njima dolikuje i kakav bi svako poželeo. Nadam se da će im biti priređen oproštaj kakav zaslužuju, sa mnogo emocija. Napravili su istorijski uspeh - ističe za, "Novosti", Živko Gocić.

Ako iko dobro poznaje duh zlatne generacije, onda je to upravo trener Solnoka, koji je na njenom vrhuncu bio i njen vođa.

- Taj duh video se u polufinalu, duel sa Španijom je bio finale pre finala. U tom dvoboju naša ekipa je pokazala veliku mentalnu snagu, ogromnu motivaciju, želju za pobedom, sve ono što krasi velike šampionske ekipe. U trenucima kada je kod 7:4 za Španiju izgledalo da je sve beznadežno za nas, da je rival u pojedinim trenucima zaista igrao bolje, momci nisu gubili glavu, već su igrali i borili se do kraja, na sebi svojstven način uspeli da preokrenu utakmicu i da se plasiraju u finale, koje je mogu da kažem, odigrano rutinski - naglašava Gocić.

Gocić smatra da ne moramo da brinemo za budućnost srpskog vaterpola:

- Ima tu igrača koji su u sistemu A selekcije, koje je Savić odavno ubacio u reprezentaciju. Ovi koji ostaju, mislim pre svih na Mandića, Jakšića, Ranđelovića, koji, takođe, imaju dva olimpijska zlata i debitante na Igrama, trebalo bi da ponesu najveći teret narednog olimpijskog ciklusa, a možda i naredna dva. A mi koji smo u struci moramo da se potrudimo da dečaci koji imaju 12, 14, 16 godina za sedam-osam godina dostojno naslede naše šampione i, zašto da ne, i da ih nadmaše. Ima dece, ima talenata, ovo zlato trebalo bi da bude još jedan zamajac da se svi mi ozbiljnije posvetimo radu sa mladima.