TATA JE NAJBOLJI GOLMAN NA SVETU Jelena Mitrović: "Naši klinci najponosniji i najsrećniji" (FOTO)

Jelena Mitrović, Banetova supruga, sa njihovo troje dece i najbližim prijateljima, "organizovano" je gledala putešestvije srpskih vaterpolista na najviši vrh Olimpa. Kod njih u stanu, koji se nalazi nedaleko od "Spensa", u čijem je bazenu Bane u klupskim bojama Vojvodine i počeo blistavu karijeru, svaki duel su zajedno pratile četiri porodice.

- To su naši kumovi i prijatelji sa decom, tako da je svaki put bilo veselo i zabavno - kaže Jelena.

- Tradicija je već da najznačajnije utakmice gledamo zajedno. Atmosfera je u finalu bila napeta, svi smo bili na nogama i sa srećnim krajem, nastalo je slavlje i veselje.
Jelena je potvrdila da se sa suprugom čula odmah posle dodele najsjajnijeg odličja na Olimpijskim igrama.

- Bio je srećan i zadovoljan, a imala sam utisak da je bio u šoku, i da je njemu i saigračima bilo potrebno da se slegnu emocije. Svi smo ponosni i srećni tim pre što se oproštaj od reprezentacije za njih sedmoricu završio najbolje moguće, baš kako su priželjkivali.

Bane Mitrović se, inače, svakodnevno javljao telefonom iz Tokija i to upravo u vreme kada se deca po podne vrate iz vrtića.

- Iris ima šest, Aleksa 3,5 godine, a Nina je beba sa šest meseci. Najvažnije je bilo to ko će duže da razgovara sa tatom i ko će da drži kameru. Jutros kada sam decu vodila u vrtić komšije su čestitale, a posebno vaspitačice i roditelji druge dece. Moji su bili ponosni, jer je tata najbolji golman.

Život sportske porodice Mitrović se odvija na relaciji Novi Sad - Budimpešta, jer Bane već gotovo čitavu deceniju igra u Mađarskoj.

- Zajedno smo od 2006. godine, venčali smo se 2013. i deca su još mala i ne pada im teško da menjaju vrtiće. Pričaju i mađarski i srpski jezik, a veliku pomoć, posebno kada smo u Novom Sadu, imamo od Banetovih roditelja, koji su uvek tu da čuvaju decu - kaže Jelena, inače diplomirani ekonomista.

Rado i Etel Mitrović, Banetovi roditelji, koji su se u mladosti aktivno bavili košarkom, međutim, prenose utakmica iz Tokija su gledali bez podrške prijatelja.

- Hteli smo na miru da pratimo reprezentaciju Srbije, što ima svoje prednosti - kaže Etel.

- Sa Španijom nam nije bilo svejedno, malo teže smo podneli taj duel, a sa Grčkom, i pored toga što se "zakuvalo", znali smo da će "delfini" osvojiti zlato. Jednostavno, imala sam neki unutrašnji osećaj da momci znaju zašto su tu.

Etel često trpi kritike da je stroga prema Banetu.

- Kažu mi to, ali ja kao majka najbolje znam šta može. Igrala sam košarku u Vojvodini u kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije i imam mnogo dugarica. Često zovu usred utakmice i, naravno, ne javljam se tada na telefon. Sada, posle svakog prenosa iz Japana, zvale su me da mi prve čestitaju i zajedno sa mnom delile radost - kaže Etel.