VELIKE SU I BEZ MEDALJE: Košarkašice izgubile meč za bronzu ali sa ponosom i osmehom sećaćemo se šta su sve učinile

Ostaje žal što poslednji ples nije bio slavljenički, ali to ne umanjuje šampionske karijere koje su dve dive naše ženske košarke ostvarile i činjenicu da su bile predvodnice u pisanju istorijskih stranica nacionalnog tima. Pogled na osvojene četiri medalje (zlato na EP 2015. i 2021, bronza na EP 2019. i bronza na OI 2016.) u poslednjih šest godina to najbolje pokazuje.

Nisu uspele da se aktuelne evropske šampionke ovog leta okite drugom medaljom i da pritom odbrane bronzu iz Rija 2016. godine, a da uz to Srbiji donesu deveto odličje u Japanu. Francuskinje su zasluženo slavile i tako se revanširale za poraz u finalu kontinentalnog šampionata od pre dva meseca. Izabranice Marine Maljković bile su bolje samo u prvih deset minuta meča. Od starta druge deonice, rival uvodi meč u svoj ritam i uspešno kontroliše dešavanja na terenu do samog kraja.

Plakale su sve igračice našeg tima po završetku susreta, ali ne zbog poraza, već shvatajući da je došao kraj jedne generacije, jedne ere koju će svi u Srbiji pamtiti samo po lepom.

Za Sonju je ovo i definitivan kraj karijere, patike odlaže u ormar, dok će Jelena odigrati još nekoliko sezona na klupskom nivou.

- Bio je ovo emotivan dan, možda je u nekom trenutku i pogrešno usmerio naše emocije što se tiče utakmice. Nismo uspeli da donesemo Srbiji još jednu medalju za ovu generaciju, ali ostaje nešto mnogo veće od tih medalja. Imamo to nešto više što će ostati u amanet. U ovom trenutku sigurno ostaje žal, ali ja se nadam da ću se samo sa osmehom i ponosom vraćati na sve što smo uradile za žensku košarku svih ovih godina - istakla je Sonja koja je u karijeri dugoj 15 godina stekla status jedne od najboljih košarkašica Starog kontinenta svih vremena.

Sa Jelenom je delila parket još od juniorskih dana. Prešle su dugačak put koji je bio pun prepreka i stranputica.

- Bila mi je čast i zadovoljstvo da budem deo ovog tima toliko godina. Uvek sam bila tu i nikada mi nije bio problem da obučem ovaj dres na sebe - kazala je Bruksova koja je privrženost nacionalnom timu pokazala 2019. kada je nastupala na EP samo tri meseca posle porođaja.

- Mnogo sam srećna što potičem iz Srbije i uvek ću se ponositi time. Da li ću sutra živeti u nekoj drugoj zemlji, uvek ću biti ponosna Srpkinja i uvek ću biti naš najveći navijač u bilo kom sportu, a najviše u ženskoj košarci - rekla je Bruksova.

I jedna i druga mogu mirne duše u zasluženu penziju, znajući da su dale i poslednji molekul sebe. I uverene da reprezentaciju ostavljaju u dobrim rukama i na zdravim nogama.