DA LI ZNATE O ČEMU PEVAJU HIMNE KOJE SLUŠAMO IZ TOKIJA? Ovih dana na OI slušamo melodije koje su nam odavno ušle u uši

Često uz provalu suza dok se intonira najvažnija pesma ikada napisana - državna himna, uz koju su se dobijali i gubili ratovi, rušile države, osvajale zlatne medalje. Nastale u vreme revolucionarnog nacionalističkog zanosa u 19. veku, himne su uvek izazivale jak emotivni odgovor, kao izraz kolektivnog glasa zajednice.
Na Olimpijskim igrama su prvi put intonirane u Parizu 1924. godine, a od tada smo slušali i zapamtili razne melodije, gledali emotivne reakcije sportista tokom izvođenja, ne znajući često o čemu govore, niti koji im je istorijski kontekst.

SRBIJA
"BOŽE, PRAVDE" OD 1882.

Himne naše zemlje delile su sudbinu čestih mena državnog uređenja i ideologija, krećući se od slavljenja Boga i kralja, ka panslavizmu i integralizmu jugoslovenskih naroda. Prva himna srpske države bila je i danas aktuelna "Bože pravde", po stihovima Jovana Đorđevića i sa muzikom Davorina Jenka, prvi put izvedena u sklopu predstave "Markova sablja" u čast punoletstva kneza Milana, a zvanična državna himna postala je 1882. godine, Milanovim krunisanjem za kralja. U periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u jednu himnu su kombinovane "Bože pravde", hrvatska "Lijepa naša domovina" i slovenačka "Naprej zastave slave". Pobeda nad fašizmom u Drugom svetskom ratu dala je krila nacionalnom samopouzdanju, a stihove u kojima se sve nade polažu u Boga, zamenila grmljavinom "živi, živi, duh slovenski, živeće vekova, zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma". Melodija je bila veoma slična današnjoj poljskoj himni, s obzirom na to da su nastale iz istog panslavističkog korena.

RUSIJA
NOVE REČI STARE MUZIKE

Sovjetski Savez ne postoji skoro trideset godina, ali simbolički i dalje živi kroz nepromenjenu melodiju himne, kompozitora Aleksandra Aleksandrova, uz novi tekst Sergeja Mihalkova. U periodu između 1991. i 2000. godine, himna Rusije bila je "Patriotska pesma", bez teksta, sve dok predsednik Vladimir Putin nije ukazom vratio staru melodiju, uz promenjene reči, želeći time da istakne kontinuitet sa sovjetskim nasleđem, uvažavajući nostalgiju u velikom delu stanovništva. Žestoko su se bunili liberalni ruski krugovi, kojima iz nove-stare melodije i dalje odjekuju imena Lenjina i Staljina, iako ih u novom tekstu nema. Osim toga, sa izuzetkom referenci na komunizam, ateizam i partiju, ključne reči su ostale nepromenjene: "narod", "savez", "sloboda", "otadžbina", a jedan stih, i to kulminatorni, u potpunosti prepisan "slavna budi, naša slobodna Otadžbino".
- Ako se složimo da ne koristimo simbole iz ere Sovjetskog Saveza, morali bismo se složiti i da je čitava generacija naših građana, naših majki i očeva, živela bez smisla. A sa time ne mogu da se saglasim - izjavio je svojevremeno Putin.

FRANCUSKA
RATNI POKLIČ REVOLUCIJE

Revolucionarnog i prkosnog duha, sa refrenom "na oružje građani, formirajte svoje bataljone", francuska himna najviše podseća na ratni poklič. Nastala je u vreme Francuske revolucije, a komponovao ju je oficir Klod Žozef Ruže de Lil, kako bi podigao moral francuskoj vojsci kada su Austrija i Pruska objavile rat, u pokušaju da uguše pobunu naroda. Prvobitno poznata kao "Ratna pesma Rajnske armije", ime "Marseljeza" dobila je po dobrovoljcima iz Marselja koji su je pevali u pohodu na Pariz, a zvanična himna je postala 1795. godine. Ukinuo ju je Napoleon, u strahu da bi mogla da inspiriše revoluciju protiv njega, a popularnost je ponovo stekla u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, kada je davala snage narodu kao prkosna pesma slobode.
Danas je kontroverzna, razapeta između tumačenja u ključu "sloboda, jednakost, bratstvo", i imperijalističkog značenja stihova "neka nečista krv, natopi naše brazde", koje je dobila tokom Alžirskog rata za nezavisnost, pa su je alžirski imigranti izviždali na prvom zvaničnom meču dve fudbalske reprezentacije, u Parizu 2001. godine. Ono što je neosporno je da se radi o jednoj od najenergičnijih himni koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.