"NOVOSTI" SA PORODICOM, VERENIKOM I PRIJATELJIMA MILICE MANDIĆ: "Naše dete sve usrećilo" (FOTO)

Verenik Marko, naslonjen na šank, ispustio je težak uzdah, svestan da Milicu Mandić, njegovu dugogodišnju devojku, dva minuta dele od istorijskog uspeha - drugog olimpijskog zlata.

Prijatelji, treneri, klupski saborci iz srpske tekvodno meke, TK Galeb, i starija sestra Jovana, uglas su vikali "Hajde, Mico", "Možeš ti to", ubeđeni da će njihov glas otputovati do Tokija, na drugi kraj sveta i našoj heroini dati prekopotrebnu iskru sampouzdanja kako bi se posao priveo kraju.

A onda su i tih 120 sekundi, dugih kao dve godine, u kojima su smenjivali strepnja zbog prilaska Korejke Dabin Li na 6:6, kao i krici olakšanja kada je zamah rukom Milice u oklop rivalke vratio tas na njenu vagu, istekli, i označili da je vreme za slavlje srpske tekvondo porodice, koju nije spojila krv, već ljubav prema ovom borilačkom sportu.

Skočili su jedni drugima u zagrljaj, Marko je istrčao napolje sa bakljom, dim je preplavio prostoriju punu radosti u okviru "Galeba", tekvondo kluba koji je izrodio četiri olimpijske medalje, sreća i ponos zbog zlata Milice Mandić na OI su izbijali iz svakog uzvika presrećnih prijatelja, trenera i porodice.

- Korejci su izmislili tekvondo, a mi smo ga doktorirali. Neka ostane tako i za ubuduće - euforično je konstatovao Marko Đuričić, verenik Mandićeve, za "Novosti", koje su bile na licu mesta.

- Preponosan sam, ako su posle prve zlatne medalje u Londonu neki sumnjali da smo je uzeli slučajno, sada smo potvrdili kvalitet i da smo zemlja sporta.

Svi bi trebalo da budu srećni i ponosni, kao što smo i ovde danas, svi koji su gubili živce sa nama, neka se sada raduju.

Pre početka meča, tenzija u prostoriji, ne većoj od 20 kvadratnih metara, mogla je nožem da se preseče. Okupljeni, podlegli sujeverju, insistirali da sve bude na svom mestu kao i pre prvog meča, koji je počeo juče oko tri sata posle ponoći. Svi su bili tu od početka, nije dolazilo u obzir da se ijedan udarac propusti.

Po jedna viljuška na stolu do zida i na onom u trećem redu, Mare sedi tu, Uroš tu, niko da ne menja poziciju. Pokazalo se, na kraju, da je taktika upalila.

- Ne znam šta bih rekao, mi smo u ovom trenutku, verovatno, najsrećniji roditelji u zemlji, mnogo smo ponosni na naše dete. Ovo je istorijski uspeh, dve osvojene zlatne medalje, to je nešto neverovatno, ponestaje mi reči koje bih mogao da izgovorim. Mislim da je ovo višnjica na šlag one torte, kruna kraljevske karijere - rekao je Miličin otac, Predrag Mandić, za naš list, suznih očiju iz kojih nije potekla radosnica.

Priznao je Peđa da nije imao snage da od samog starta prati put njegove mezimice ka reprizi uspeha iz Londona 2012. Priključio se tek na kraju polufinala i odao priznanje supruzi Vesni, koja je stoički izdržala sve - od simultanke protiv Kenijke Ogalo, preko preokreta protiv Poljakinje Kovaljčuk, pa do poslednje sekunde meča sa Korejkom Li.

- Ne mogu da kažem da sam znao da će da uzme zlato, ali sam znao da će da da sve od sebe. Moram da priznam, tri borbe nisam gledao, tek kraj treće i finale. Mnogo emotivno i teško to preživljavam sve to, supruga je znatno hrabrija. Nešto mi je od gore reklo, kao pred London da će da ode do zlato, finale sam gledao relativno miran i siguran da će osvojiti - kazao je Mandić senior.

Sa druge strane, mama Vesna nije bila mnogo rečita. Euforična, samo je rekla nekoliko rečenica i nastavila da slavi.

- Milica je na kraju sve pokazala, nemam ja šta da pričam. To ne može da se kaže, za Milicu, ne znam šta da kažem, počela je sa zlatom i sa njim završila, ne može bolje - savršeno je poentirala majka naše zlatne Milice.