ALEKSANDAR PETROVIĆ, VOĐA "ORTODOKS KELTSA": Progovorio sam uz Seltikovo finale Kupa šampiona

- Kad sam počinjao da pratim fudbal, sedamdesetih, nismo imali 627 kanala i platformi gde smo mogli da saznamo rezultate, već su se oni očekivali u novinama kao ozeblo sunce - seća se, pričajući za "Sport magazin", Aca. - Rezao sam izveštaje škotskih liga i lepio u sveske, imam ih negde sačuvane. Danas je to nepotrebno, svaki rezultat saznamo uz dva klika, ali tada je to bila zanimacija. Plus, nikad nisi znao da li će ili neće da objave, pa odlagana kola... Svakog dana smo čitali "Sport" i jurili male članke na dnu međunarodnog fudbala.

Urbana legenda, veli Aca, je da je on progovorio za vreme finala Kupa šampiona Seltik - Fejenord, 1970.

- Od tada je Seltik važna stavka u mom životu. Diskutabilno je da li sam ja otkrio Seltik, ili je Seltik otkrio mene.

Aca je prvi put uživo gledao slavni škotski klub u čuvenom meču sa Partizanom 1989, kad su crno-beli bili domaćini u Mostaru.

- Bio sam i na revanšu, u Glazgovu, kad je Seltik pobedio 5:4, ali je Partizan prošao dalje. Bilo je interesantno vratiti se kući pun utisaka, ispao si... Gledao sam Seltik i protiv Honveda u Budimpešti, sa Ksamaksom u Nojšatelu... Tu smo izgubili 5:2, pokisli, a ja još pravo sa utakmice na posao, šou program. U poslednje vreme, kako su zaređale kvalifikacije za Ligu šampiona, Ligu Evrope, veoma često ih imam u komšiluku. Išao sam u Sarajevo, Zagreb... Ako uspemo da prođemo čemerni Mitjiland (a mi još čemerniji), pa izvučemo Dinamo, opet ću u Zagreb.

Petrovićeva domaća ljubav je OFK Beograd.

- Odrastao sam na Karaburmi, dve stanice od Omladinskog stadiona, pa sam lokalpatriotski naginjao ka romantičarima. To je odudaralo od ostatka familije, zvezdaške, ali je bilo i partizanovaca. Uvek sam im bio moneta za potkusurivanje. U fazonu - navijaj za nas ove nedelje, kupiću ti čokoladu. To meni, kao ozbiljnom diplomati, nije bilo nimalo teško (smeh).

Njegov voljeni domaći klub godinama tavori u Srpskoj ligi, na oronulom objektu.

- Imam tri reči - vratiće se Beograd. Ne mogu da komentarišem sadašnje stanje, jer dugo nisam bio na stadionu. Plašim se da odem, a da ne vidim volju. To mi je najgore, tako nešto se Seltiku desilo prošle sezone. Igraš za desetu titulu u nizu, a nemaš volje da izađeš na teren. Ovo sve sa OFK Beogradom je očekivano, od momenta kad je pokušana privatizacija i pretvaranje Omladinskog stadiona u građevinsko zemljište. Neću da se uplićem u ekonomske, političke i ostale igre, ali, saberite dva i dva, i to je to. Nadam se da će grad, ili ne znam ko, prepoznati značaj OFK Beograda. Zvezda i Partizan nisu beogradski klubovi. Oni su nadrasli i Beograd i Srbiju, međunarodne su institucije. OFK Beograd je beogradski klub, kao Rad, Čukarički još uvek... To je fudbal koji smo mi gledali kao klinci. Mene ćale uhvati u subotu u 10 ujutro da gledamo Sinđelić - Obilić. Dok sam radio "Ćoškarenje" na "dvestadvojci", prenosili smo derbi za ulazak u viši rang, Strelac (Mislođin) - Budućnost (Vrbovno). Pun stadion u Mislođinu, možeš misliti na šta to liči. Jedan od luđih derbija koje sam gledao je u prvom kolu Druge lige istok, Timok - Bor u Zaječaru. Prepuno na 45 stepeni, a pritom, Vitanović prešao u Bor iz Timoka i, prvo kolo, odmah se vraća nazad. Dolazi do sudije u 10. minutu i moli ga da mu da crveni karton, jer ne može da izdrži.

Aca je, ipak, i zvezdaš.

- To je zbog mog ćaleta. Prošao sam sa Zvezdom sve i svašta, ali i sa Partizanom, da stvar bude luđa. Sa Zvezdom - ceo ciklus kad su uzeli Kup šampiona. Jedina utakmica koju nisam gledao je protiv Grashopersa u Beogradu. Bio sam u Bariju, ali, priznajem, nisam smeo da gledam penale, gledao sam preko tribine. Još jedna anegdota - i ćale i ja smo bili tamo, ali nijedan nije znao da je onaj drugi pošao, s tim što sam ja njega video na stadionu, a on mene ne, pa sam ga posle ucenjivao, da ne kažem mami koja nije znala ni za jednog od nas (smeh). Sa Partizanom sam išao na "San Siro", protiv Intera. Ne mogu da kažem da sam zvezdaš u fanatičnom smislu. Ja sam navijač Seltika i moj fanatizam je usmeren ka tome. Kad su "Simpl majnds" 2011. svirali na "Bir festu", družio sam se sa Čarlijem Berčilom i Džimom Kerom, velikim seltikovcima. Džim je dobio Zvezdin dres, bili smo na "Marakani". Rekao sam "kad bi igrala Zvezda sa Seltikom, navijao bih za Seltik najnormalnije". Čovek kaže "razočarao bi me kad ne bi bilo tako".

OLIMPIJSKE IGRE MI NISU VAŽNE

PREDSTOJEĆE Olimpijske igre u Tokiju ne izazivaju posebno uzbuđenje kod Ace.

- To mi uopšte nije primarni sportski događaj. Kao neko ko je trenirao vaterpolo, razumem važnost olimpijskog turnira u tom sportu, i to me najviše interesuje. Ako Nole bude igrao, pratiću ga, zbog pokušaja osvajanja zlatne medalje i obaranja svih tih rekorda, ali ovo ostalo... U godini kad je bilo i Evropsko prvenstvo u fudbalu, i Kopa Amerika, mislim da će Olimpijske igre biti samo premošćavanje do Ju-Es Opena.

VATERPOLO SIDRAŠ OD 95 KILOGRAMA

RADO se Aca seti perioda kad je trenirao vaterpolo i - izgledao sasvim drugačije.

- Igrao sam sidraša - otkriva, za naš list, Petrović. - Punački Seltik je sa 16 godina imao 95 kila. Pričali su - kad zamahne rukom, kao da prođe voz pored tebe. Jedan od dva školska sporta nam je bio, za dečake, vaterpolo, drugi rukomet, a za devojčice ritmička gimnastika. Išao sam u "Starina Novak", Tašmajdan nam je bio dve ulice odatle. Odatle sam ušao u Partizanovu školu, ali je tu bila velika konkurencija. Udovičić, Zoran Savić, Zoki Petrović, Igor Milanović je dve godine stariji. Morao si da budeš vanserijski igrač da bi išta uradio. Do vojske sam se provlačio u Partizanu, onda prešao u Zvezdu. Posle vojske - rokenrol punim plućima.