ZBOGOM, BARDE FUDBALA! Živa je plenio šarmom i harizmom, igrače učio da budu dobri ljudi (FOTO)

Popularan i po nadimku Živa, koji je ponajbolje oslikavao njegov živopisan, bogat život, prepun anegdota i zanimljivih događaja. Plenio je šarmom i harizmom, ali i nesputanim kritički duhom, pa su ljubitelji fudbala uživali da ga gledaju i slušaju kada god bi gostovao u medijima. Često su se i prepričavale njegove fore i zapažanja.

Prema fudbalerima koje je trenirao postavljao se kao prijatelj, kasnije i kao otac. Sem fudbala, želeo je da ih nauči i da van terena budu dobri ljudi, lepo vaspitani, kulturni... Vodio ih je na pozorišne predstave, koncerte, savetovao ih koje knjige da čitaju, kako da šarmantno prilaze devojkama. Ostaće Živa zapamćen i po čuvenoj priči da je "2:0 najopasniji rezultat", kao i po brojnim izjavama u kojima je znao bez pardona svima da "skreše u brk" šta je pogrešio i šta nije dobro.

Živadinović je rođen 15. decembra 1944. godine u Beogradu, a zbog problema sa kičmom nije maksimalno iskoristio svoj potencijal kao igrač. Ipak, uspeo je da napravi zapaženu karijeru, igrajući za Crvenu zvezdu, Čelik iz Zenice, Vardar, užičku Slobodu, Rijeku, Crvenku i Ludvighafen iz Nemačke.

Posle završene Više trenerske škole odmah uplovio u trenerske vode. Vodio je Novi Sad, Spartak iz Subotice, juniore Crvene zvezde, Rad, Sutjesku iz Nikšića, tursku Sakariju, podgoričku Budućnost, niški Radnički i Prištinu.

Radio je i u Kuvajtu, zatim u OFK Beogradu, ponovo u Budućnosti, a za dve godine kao šef stručnog štaba Crvene zvezde je osvojio Kup SR Jugoslavije 1993. godine.

Živadinović je posle Crvene zvezde bio trener reprezentacije SR Jugoslavije, a prethodno i selekcije do 23 godine.

Bio je i trener kiparskog Apolona, Al Nasra, selektor reprezentacije Iraka, Jemena i Gane, trener Obilića, Sababafena iz Teharana, kineskog Čangša, kao i selekcije Mijanmara.

U jednom od intervjua poznati trener je otkrio da će mu poslednja želja biti da mu posle smrti pepeo prospu po terenu "Marakane" i to ako može pred derbi sa Partizanom ili nekom inostranom ekipom.

- Rekao sam mojoj porodici - kad bude doviđenja u ovom životu, društvo, oganj me čeka, pepeo da mi prospete po terenu Zvezde. Kad igramo protiv Partizana ili nekog velikog kluba iz inostranstva, ja ću da budem na gol liniji i moj pepeo će samo da skloni loptu sa strane. Jer ja volim Zvezdu, ali poštujem Partizan i tamo imam prijatelje. To je ono što mi smeta. Ta isključivost, "Ja volim Zvezdu, ali više mrzim Partizan", ili obrnuto. Ma nemoj da se mrzimo, nego daj da budemo džentlmeni. Da uradimo sve da budemo u Evropi, kao što su nekada bili i Zvezda i Partizan - lepo je pričao Živadinović.

POZNAVAO SADAMA

MILAN Živadinović je kao trener i boem imao mnogo prijatelja, a poznato je da se družio i sa nekadašnjim predsednikom Iraka Sadamom Huseinom dok je bio selektor ove fudbalske selekcije. Legendarni Živa pričao je kako je Sadam rado nosio kravate koje mu je poklanjao. Priča se i da je Moamer el Gadafi želeo da ga dovede da preuzme Libiju za platu od 250.000 maraka, ali se Živadinović zahvalio pozivu jer je preuzeo kormilo svog voljenog kluba Crvene zvezde.