TIP TEMA: Fudbalska Evropa dobija novog vladara u duelu Italije i Engleske na "Vembliju"
POSLE mesec dana uživanja, vreme je da se svedu računi i da se kaže da je kraj. Evropsko prvenstvo u fudbalu, ono na koje su obožavaoci najvažnije sporedne stvari na svetu čekali duže nego inače, pet godina, umesto četiri, zbog proklete pandemije, biće kapitulirano okršajem Engleske i Italije na kultnom stadion „Vembli“ u Londonu u nedelju uveče (21.00). Fudbalski klasik evropskog i svetskog fudbala, odlučiće ko će naredne tri godine sedeti na tronu Starog kontinenta i koja će generacija svoje ima upisati u anale sporta, zauvek obeležena kao slavna.
FOTO: Tanjug
Reprezentativni fudbal, ponovo je bio u svom najboljem izdanju. Viđeni su volšebni preokreti, spektakularni golovi, drame, produžeci, penali. Neki su izrasli u heroje, drugi su ogrnuli plaštove tragičara i probaće što pre da zaborave na promašene šanse, neiskorišćene zicere i kikseve između stativa.
Igralo se čak u 11 gradova, šetale su pojedine reprezentacije preko čitave Evrope ali na kraju, ostadoše ih dve u borbi za prestiž i istoriju. Inače, što se tiče tih putovanja, vredno je napomenuti, najprivilegovaniji bio je domaćin nedeljnog okršaja, Engleska, koja je samo protiv Ukrajine u četvrtfinalu morala da mrda sa svog praga i ode u Rim.
Teško je setiti se boljeg šampionata Starog kontinenta od ovog za nama. Govori u prilog tome i statistika, padali su golovi na svaka 32 minuta, na proteklih 50 mečeva, njih ukupno 140. Na ovom poslednjem, 51, ujedno i najbitnijem, nadaju se kladioci ali i prosti ljubitelji loptanja da će se taj saldo povećati i u okršaju za tron.
KEJN JURI RONALDA I ŠIKA
Od igrača koji će nastupit u finalu, Hari Kejn je jedini koji je u prilici da eventualnoj tituli pridoda i trofej za najboljeg strelca. Špic Totenhema je trenutno na „koti“ četiri, ispred njega su Kristijano Ronaldo (Portugalija) i Patrik Šik (Češka) koji su sa učešćem završili još ranije. Što se tiče Italije, u igri je jedino Čiro Imobile koji je do sada postigao dva pogotka, ali imajuću u vidu kako je odigrao poslednjih nekoliko mečeva, bilo bi pravo čudo da se protiv čvrstog „Albion“ tri ili četiri puta upiše u listu strelaca.
Međutim, ukoliko bi pitali bilo kog Italijana ili Engleza, rekli bi vam 100 odsto da bi sada potpisali da bude 1:0, samo da njihov tim pobedi. Jer ulog je prevelik, za oba sastava. Mada, reklo bi se malo veći za Englesku koja iako uvek sa sobom nosi epitet velikana evropskog i fudbala, ima u svojim vitrinama malo srebrenine da to i potvrdi. Prvu i jedinu titulu sa velikih takmičenja, osvojili su još davne 1966. na Svetskom prventsvu u svojoj zemlji. Od tada, suša je duga 51 godinu, a u nedelju će igrati svoje prvo finale Evropskih prvenstava u istoriji. Uporno ponavljaju krilaticu „Vraća se kući“, kao referencu na pesmu benda „Tri Lava“, kreiranu za potrebe kontinentalnog šampionata 1996, ali daleko su fudbal i trofeji namenjeni najboljima, barem kada su nacionalni timovi u pitanju, bili prethodnih godina od svoje kuće i kolevke.
Italija, pak, takođe itekako ima razloga da pohita ka peharu koji su osvojili samo jednom u bogatoj istoriji. „Azuri“ su posle titule šampiona planete 2006, bili u velikom padu na svim takmičenjima. Sve je to zaokruženo propuštanjem Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji, posle čega je usledila revolucija pod komandom Roberta Mančinija. Otkako je popularni „Mančo“ zaseo na klupu Italije, na 35 utakmicu, zabeležili su samo 2 poraza uz 26 pobeda i sedam remija, dok su na poslednja 32 uzastopna susreta neporaženi.
Da li Hari Kejn i drugovi mogu da prekinu taj niz? Pitanje na koje potvrdan odgovor bukmejkeri naplaćuju kvotom 2.70 u slučaju slavlja „Gordog Albiona“ u regularnih 90 mintua, dok se za osvajanje prvog Evropskog prvenstva daje kvota 1.85. Za negativan odgovor i slavlje Italije u dvorištu svojih rivala, ponuđena kvota 2.90.
Statistika i tradicija, neće imati puno značaju u finalu, ali vredno je napomenuti da „Lavovi“ nisu pobedili „Azure“ na poslednja četiri meča. Na zvaničnim takmičenjima, poslednji put su igrali na na SP 2014. u južnoafričkoj republici, kada je Italija slavila rezultatom 2:1. Zapravo, poslednji trijumf Gordog Albiona, zabeležen je 2012. u prijateljskom susretu, dok je na nekom od prvenstava, Engleksa pobedila pobedila svog narednog rivala daleke 1977 na smotri najboljih ekipa na planeti. Ako se uzmu u obzir svi susreti ova dva evropska velikana, Italija ima 11 pobeda, Engleksa osam uz isto toliko remija. Takođe, bitno je i istaći da je „Albion“ poražen od „Azura“ u oba nok-aut duela na Evropskim prvenstvima.
Kada su u pitanju forme timova, varirali su i jedni i drugi kako je turnir. Italija je na primer, krenula furiozno, totalno pobila opšte uvreženo mišljenje da samo uz pomoću čvrste odbrane i neatraktivnog fudbala mogu do većeg rezultata. Grupnu fazu su prošli silovito, rešetali rivale, da bi tek protiv Austrije morali da se dobrano pomuče kako bi pobedili. Usledili su okršaji sa velesilama Belgijom i Španijom, gde su primorani snagom rivala ipak bili primorani da pribegnu starim načinima i narodski rečeno stanu na loptu i prepuste protivniku inicijativu. To se na kraju isplatilo, naročito protiv „furije“ koja je izbačena na penale, iako je u dobrom delu meču dominirala.
Engleska sa druge strane je imala trnovit put do nok-aut faze. U grupi nisu previše dominirali, dve minimalne pobede su im bile dovoljne da prođu dalje. Konstanta od prvog do poslednje meča, bila je odbrana koja je samo jednom kapitulirala i to posle majstorije Danca Damsgora iz slobodnog udarca. Gol razliku su popravili protiv Ukrajine ubedljivom pobedom, što ih je svrstalo četvrto mesto najefikasnijih timova EP (10 golova), dok je Italija druga (12).
Ne treba biti preveliki stručnjak, pa zaključiti da će i pod čeličnom svodom „Vemblija“ verovatno biti viđena šahovska partija i nadmudrivanje Roberta Mančinija i Gereta Sautgejta koji su itekako svesni važnosti duela. Opreznost i ostajanje u šablonu, zaseniće verovatno bilo kakav pokušaj atraktivnog i brzo fudbala, čuvanje svog gola biće na visokoj listi prioreteta. Zdravstveni bilteni, skoro su pa savšreni, s tim da je Italija još ranije ostala bez pouzdanog beka Spinacole.
Takođe, bitan faktor, imaće i preko 60 hiljada navijača u Londonu. Za Engleze, to može da bude i mač sa dve oštrice. Pritisak će biti ogroman, trofej se čeka duže od pola veka, generacije su živele i umirale a da ga nisu dočekale. A opet, bolje da igraju na u Londonu nego u Rimu ili nekom drugom gradu, to je svakako.
Sve u svemu kad se pogleda, čini se da je organizovana Italija za dlaklu bliža trofeju nego domaća Engleska. Ipak, papir je jedno, travnati tepih drugo. Fudbal nije igra u kojoj uvek pobeđuje bolji, trenutak inspiracije pojedinca ili kobna greška mogu da budu presudni ali nada je će obe ekipe dati sve od sebe da pruže pravi užitak obožavaocima najlepše igre, pa nek neko pobedi. Nadamo se, ovaj put, onaj bolji, ipak je to najpravednije.
FINALA
1960. SSSR – Jugoslavija 2:1
1964. Španija – SSSR 2:1
1968. Italija – Jugoslavija 2:0
1972. Z. Nemačka – SSSR 3:0
1976. Čehoslovačka – Nemačka 5-3 (pen) 2:2 reg.
1980. Z. Nemačka – Belgija 2:1
1984. Francuska – Španija 2:0
1988. Holandija – SSSR 2:0
1992. Danska – Nemačka 2:0
1996. Nemačka – Češka 2:1
2000. Francuska – Italija 2:1
2004. Portugalija – Grčka 1:0
2008. Španija – Nemačka 1:0
2012. Španija – Italija 4:0
2016. Francuska – Portugalija 0:1
TITULE
Nemačka 3
Španija 3
Francuska 2
Rusija 2*
Italija 1
Češka 1**
Portugalija 1
Holandija 1
Danska 1
Grčka 1
*Titule Sovjetskog Saveza
** Titule Čehoslovačke
PUT DO FINALA
ENGLESKA
GRUPA
Hrvatska 1:0
Škotska 0:0
Češka 1:0
1/8 FINALA
Nemačka 2:0
1/4 FNALA
Ukrajina 4:0
1/2 FINALA
Danska 2:1
ITALIJA
GRUPA
Turska 3:0
Švajcarksa 3:0
Vels 1:0
1/8 FINALA
Austrija 2:1
1/4 FINALA
Belgija 2:1
1/2 FINALA
Španija 4-2 (pen), 1:1 reg.
KVOTE
ITALIJA - ENGLESKA
1 X 2
2.90 3.10 2.70