BOJAN OSTOJIĆ: MA, KAKVA PENZIJA! Iskusni defanzivac Partizana puca od sampouzdanja

- Iskreno, kada sam došao u Partizan potpisao sam na godinu dana, pa sam po osvajanju duple krune potpisao na dve godine. Posle toga je bilo ono čuveno opraštanje posle osvojenog Kupa, pa sam dobio još godinu ugovora. Sada sam zahvaljujući Stanojeviću produžio na još jednu. Čim oni vide nešto u meni, znači da značim ovom timu. Imali smo dobrih igrača u tim sezonama.

Poređenje sa Sašom Ilićem prija, makar se ono odnosilo samo na "dugotrajnost".

- Pa, ne mogu sebe da gledam kao Sašu Ilića. On je jedan jedini. Mene raduje to što sam spreman u svakom trenutku da ispunim šefove zahteve. Sa Sašom sam sličan jedino što produžujemo ugovore godinu za godinu. Više me raduje to što sam šefu na raspolaganju, kao što je bilo u prethodnom prvenstvu. Sigurno da još mnogo mogu da donesem.

Kada se pokrene priča o potencijalnom odlasku u penziju, pojavljuje se širok osmeh i odbijanje pomisli da bi to moglo skoro da se dogodi.

- To ne znam. Ako nastavim ovako, mogu dosta. To pokazuju i moji rezultati i testovi. Ma kakva penzija, dokle god se bude dobro osećao, igraću. Čovek bi trebalo da se bavi sportom sve dok ga zdravlje dobro služi.

Ostojić je jedan od malobrojnih srpskih fudbalera koji nikada nije bio u prilici da se oproba u inostranstvu.

- Nemoj to. Evo bio sam u inostranstvu s Partizanom, na pripremama u Sloveniji. Nekoliko puta godišnje, pripreme, evropske utakmice. Neka to bude moj izlet u inostranstvo. Mislim da s ovim timom možemo daleko da doguramo u Konferencijskoj ligi. Raduju me pojačanja. Znam koliko je Rikardo i ranije donosio Partizanu. Došao nam je i Saničanin, koji se brzo uklopio. Mada, s nama nije teško da se brzo uklopi.

Zanimljivo je da iskusni defanzivac nikada fudbalski put nije krčio u saradnji sa menadžerima.

- Nemam ga, nikad ga nisam imao, neću ga ni imati. Sve se sam dogovaram. Dođem na razgovor, uslovi odgovaraju ili ne, potpišem i ćao. Sve prosledim Mirku Poledici, jer sam kod njega u sindikatu. Iz kluba pošalju na njegov mejl. Nikad me niko nije gurao, mogu samo da me gurnu u ambis, ali se ne dam.

Svestan je Ostojić da bi mu u suprotnom verovatno bilo lakše.

- Šta znam, možda je ovako i slađe. Sigurno bih se više obezbedio finansijski da neko može da stane iza mene. Ali, otkako sam u Partizanu, svi treneri su stali iza mene, na čemu sam im zahvalan. Čak i kad nisam igrao kod Bate Mirkovića, mnogo sam naučio. Jednostavno, ojačaš glavu i teraš dalje. Jedno vreme nisam ni kod Đuke igrao. Posle Plzenja nisam igrao. Tada sam igrao i povređen, posle sam ispao. To me ojačalo, naučim mnogo i kad nisam u prvom planu.

Sedenje na klupi mu ne predstavlja problem, niti će u novoj sezoni.

- Nikad mi nije krivo. Svako voli da igra, ali najviše volim da ekipa pobeđuje. Uvek je bilo dosta dobrih igrača. Sećam se kada smo uzeli duplu krunu, Balažic je bio na klupi. Zbog toga nije bio srećan, ali je bio srećan zbog titule. Tako i ja. Saničanin i Vujačić su se odlično uklopili i srećan sam zbog njih kao da ja igram - zaključio je Ostojić.