SVI SU MISLILI DA SMO BRAT I SESTRA: Zvezda zabavne muzike Radmila Karaklajić, za "Novosti", emotivno o Đorđu Marjanoviću
ZA voljenim Đorđem Marjanovićem tuguje i Radmila Karaklajić, još jedna zvezda domaće zabavne muzike koja je stekla veliku popularnost i u Sovjetskom Savezu.
Radmila, međutim, kako kaže, ne želi da Marjanovića ispratimo samo s tugom.
- On je proživeo divan život, ispunjen, i bio je srećan čovek - ističe, za "Novosti", Karaklajićeva.
- Imao je sve najbolje u karijeri i u porodičnom životu. I dalje je tu, sa mnom, kao da nije preminuo. Čovek živi dok je ljudima u sećanju. Htela bih, kad god se setimo njega, da to bude sa nežnošću, ljubavlju i osmehom, jer bi i on to voleo.
Njih dvoje se poznaju, kako nam Radmila kaže, od Opatijskog festivala 1963, kad su duetski pevali njegovu numeru "Nemoj sada da me ostavljaš".
- U to vreme smo bili dosta slični, sa tim našim podočnjacima i izrazima lica, pa su nas proglašavali bratom i sestrom - objašnjava nam.
- On mi nije krvni brat, ali jeste više od toga, duhovni brat. Nismo se često viđali, nismo imali vremena, ali smo bili u kontaktu, i znali smo šta se dešava. Kad smo razgovarali, to je bila velika bliskost. Ja sam shvatala njega, kao i on mene, verovatno bliže nego neke druge ljude.
KOMEMORACIJA I SAHRANA
U SKUPŠTINI Grada Beograda danas će, s početkom u 11 časova, biti održana komemoracija povodom smrti najveće zvezde jugoslovenske zabavne muzike Đorđa Marjanovića. Nakon komemorativnog skupa, biće održana i sahrana na Novom groblju u Beogradu. Porodica će primati saučešća u kapeli od 13.30, opelo počinje u 14 časova, a poslednji ispraćaj do Marjanovićeve večne kuće u Aleji zaslužnih građana je u 14.30.
Interesantno - iako je SSSR jedna od prvih asocijacija na oboje, za taj prostor ih ne vezuju zajedničke uspomene:
- Nikad nismo nastupali na istom koncertu u Sovjetskom Savezu. Ja sam imala svoje, on svoje. Na primer, početkom osamdesetih u Sankt Peterburgu, držali smo koncerte u istoj hali, jedno za drugim. On je, međutim, morao da žuri - išli su avionom u Taškent, šest sati leta. Na tim turnejama nismo mnogo zarađivali, ali smo odsedali u najboljim hotelima, vozili se najboljim kolima i autobusima... Što je najvažnije - imali smo ljubav ljudi.