PADAO NA KOLENA PRED PUBLIKOM: Đorđe Marjanović bio je prvi kompletni umetnik u našoj zabavnoj muzici

Njegov sin Marko, koga je dobio u braku dugom 54 godine sa suprugom Eli (78), svojom najvećom podrškom u životu, oglasio se u subotu kasno uveče na društvenim mrežama, i uz fotografiju sa ocem napisao:

- Možda nisam bio najsjajniji sin, ali ti si bio najbolji ćale. Stih koji te najbolje opisuje:

Moje ludo srce za pesmu sve će dati, i negde na tom putu, zauvek će stati. Hvala ti na srećnom detinjstvu.

Legendarni Đorđe bio je jedinstvena pojava na našoj sceni. On je bio i pevač, i glumac i plesač. Publika je dobila šoumena, kompletnog umetnika, kakvog jugoslovenska zabavna muzika dotad nije imala. Padao je na kolena pred publikom. Prvi je skinuo sako i bacio ga u masu. Pevao je ležeći, kao što će to mnogo kasnije raditi pankeri. Publika ga je obožavala, zbog njega su u SFRJ osnovani prvi zvanični fan-klubovi - "Đokisti". U Beogradu su brojili oko 9.000 članova, bilo ih je i u Zagrebu, Dubrovniku, Svetozarevu, Kotoru, Nišu, Ljubljani, Mrkonjić Gradu, Titogradu... U Sovjetskom Savezu imao je 13 fan-klubova, pa u Kanadi, Bugarskoj, Kongu, Čehoslovačkoj, Italiji... Ukupno 50 klubova, sa 40.000 članova.

Milord, kako su ga zvali po istoimenom hitu, uvek je pažnju poklanjao koncertima i publici. Naročito mladima. Njegova publika su bila i mala deca i oni koji su odavno bili u penziji.

- Svi su oni predstavljali moju vernu, dragu i iskrenu publiku - govorio je Đorđe o njima.

- Znao sam kako da im priđem. Znao sam šta svakom od njih treba pevati. Šta svako od njih traži.

Odbili su ga na prvoj audiciji u Beogradskoj opereti. Ni u hor nisu hteli da ga prime.

Prijavio se na audiciju pevača Udruženja džez muzičara. Od 128 kandidata, ušao je u uži izbor sa još devetoricom. Publici se, prvi put zvanično, predstavio na jednoj igranci, pesmama "Gospođo, budite dobri", "Bez tebe", "Jedna noć na Kostreni", "Rumba Ana"...

Dok je bio na odsluženju vojnog roka u Ljubljani, Đorđa je na njegov rođendan, 30. oktobra 1959, pozvao dežurni vodnik da primi paket. Unutra je bila gramofonska LP ploča sa 12 pesama i njegovim likom i imenom na omotu. Mislio je da sanja. Želeo je da čuje ploču, izleteo je iz kasarne, pošao u centar Ljubljane i ušao u prvu kuću. Zazvonio je na vrata, pitao nepoznatu ženu da li ima gramofon, a ona ga je uplašeno gledala i pustila unutra.

- Posle nekoliko minuta, ploča se okretala na gramofonu - sećao se kasnije Marjanović.

- Čuo sam svoj glas. Brzo je prošlo 12 kompozicija. Prisutni su me pitali ko to peva. Ja sam ćutao. Samo sam rekao: "Hvala i oprostite što sam vam smetao". Nisam imao snage da im priznam da sam ja pevač.

Žilbera Bekoa upoznao je u Lenjingradu. Posle dvodnevnog druženja, postali su odlični prijatelji. Odlazili su jedan drugom na koncerte, razmenjivali iskustva, savetovali se o repertoaru i stilu pesama. Nezaboravan mu je bio i susret sa Šarlom Aznavurom u Moskvi.

On je bio nešto sasvim drugo od Bekoa - topla duša i veliki umetnik.

Pre odlaska u Sovjetski Savez, gde je takođe stekao ogromnu popularnost, Đorđe je pevao u Čehoslovačkoj, Bugarskoj, Italiji, Izraelu, Rumuniji i Poljskoj. Treći odlazak u SSSR doneo mu je sudbonosni susret sa studentkinjom Eli Nikolajevnom Borišenko, koja mu je dva meseca bila prevodilac na turneji. Kada su se venčali, Eli je morala metlom da tera na hiljade obožavateljki koje su im dolazile na vrata stana u Beogradu.

- Eli je dama koja je držala porodicu na okupu. Iskreno, mislim da je centar svega - ljubav.

Sve se radi iz ljubavi - govorio je Đorđe o drugoj supruzi Eli, sa kojom je dobio ćerke Nataliju i Nevenu i sina Marka.

Ipak, govorio je da su mu pokretači u penzionerskim danima bili unučad Ana, Tea, Đorđe i Maša, koji su se ponosili i ponose se svojim dedom.

* * * * * * * *

Kako su u Beogradu 1961, zbog nepravde žirija, izbile prve mirnodopske demonstracije

PEVAO SAM SA KROVA AUTOMOBILA, PRATIO ME JE HOR OD 7.000 LjUDI

KADA su marta 1961. na festivalu "Zlatni mikrofon" u Domu sindikata, od pet ravnopravnih nagrada, "mikrofoni" dodeljeni Loli Novaković, Nadi Knežević i Anici Zubović, dok je Đorđe Marjanović (koji je finalne večeri pevao "Zvižduk u osam" i "Milord") "preskočen", u Beogradu su izbile prve mirnodopske demonstracije, koje su na dva sata paralisale Terazije.

Na odluku žirija da u Jugoslaviji nema pet ravnopravnih pevača, pa su dodeljena samo tri "mikrofona", publika u dvorani je odjednom počela da zviždi, da skandira, čitav Dom sindikata demonstrantivno je okrenuo leđa publici i ljudi su počeli masovno da izlaze.

Spiker je objavio da se radio i televizijski prenos prekidaju iz tehničkih razloga, ljudi su kod kuća osetili da se nešto neobično događa i pohrlili na ulicu. Na Trgu Marksa i Engelsa i Terazijama okupilo se oko 6.000-7.000 ljudi. Đorđe nije imao pojma šta se napolju dešava, sedeo je u garderobi čitav sat, neki su ga tešili, ali on je bio srećan što ga je publika podržala. O tome je govorio u knjizi "Bolja prošlost" Petra Lukovića:

- Krenem ja na službeni izlaz, tu je bilo malo ljudi, pomislim, biće kao i obično. I samo čujem urlike: "Eno ga!" Mene su podigli, izneli na Trg, na Terazije. To je bilo strahovito.

Masa se ljulja, pogledi puni ljubavi, svako hoće da te takne, da ti ljubi ruke. Nešto neverovatno, što se više nikad neće ponoviti. Nikom! Ispred hotela "Moskva" stave me na jedna kola i ta nepregledna masa počne da viče: "Zlatni Đorđe", "Pesma!"... Jaoo! A ja pod tim večnim kompleksom - nemam glasa! Kako ću sad? Orkestra nema, ja sam I krenem, u jedan noću, sasvim sam: "Ko nekad u osam..." Jaoo, kad se prolomi! Zamisli kako grmi hor od sedam hiljada ljudi, boga ti ljubim. Pa smo onda zapevali: "Zašto si sam milord..." Na kraju me milicija spasla.

* * * * * * *

MAJA GOJKOVIĆ

Bezvremeni hitovi

- PAMTIĆEMO ga kao velikog muzičara koji je uvek plenio pozitivnom energijom, osmehom i vedrinom na sceni. Tokom karijere, duge više od pola veka, ostavio je brojne hitove koji će ostati u sećanju generacijama koje su sa njima odrastale. "Zvižduk u osam", "Plavo u plavom", "Stidljiva serenada", samo su neke od bezvremenih pesama po kojima ćemo ga večno pamtiti. Iskreno saučešće porodici.

* * * * * * *

ŽIKA JELIĆ

Sovjetski Žorž

- PAMTIM njegove početke i neverovatnu popularnost koju je imao šezdesetih godina. Nezaboravan je koncert u Domu sindikata, kada je pružio priliku tada mladoj rokenrol grupi "Siluete". U SSSR su ga zvali Žorž. Tamo je bilo dovoljno samo spomenuti njegovo ime, da nastanu ovacije. Ostao je veliki, do poslednjeg dana.

* * * * * * *

DEJAN CUKIĆ

Velika zvezda

- ĐORĐE je bio naša prva velika muzička zvezda. I, pre svega, divno ljudsko biće. Nikada u životu nisam osetio takvu snagu ljubavi publike prema pevaču, kao kada sam u Domu sindikata Đorđu prepustio mikrofon za "Zvižduk u osam". Onda smo obojica bacili sakoe na pod. Hvala ti za dobrotu kojom si zračio i što si svima otvorio put.

* * * * * * *

VLADIMIR GRAIĆ

Hvala za stihove

KUME moj, hvala ti za sve stihove i note koje si napisao i otpevao, za priče i anegdote koje sam kao klinja slušao ne trepćući. Ovaj svet postaje tužnije i praznije mesto bez tvoje energije i šarma.

* * * * * * *

NEDA UKRADEN

Otišao u večnost

- U OVOJ strašnoj godini smrti, poslednji pozdrav za oproštaj u večnost, gde pripada velikan Đorđe Marjanović. Počivaj u miru.

* * * * * * *

VASIL HADžIMANOV

Pozdravi Zafira

- POČIVAJ u miru, Đorđe, i pozdravi Zafira - napisao je Vasil uz plakat koncerta u Domu JNA u Kraljevu, u junu 1966. na kom su pevali Đorđe Marjanović, Zafir Hadžimanov, Senka Veletanlić, Zoran Georgiev, Radmila Mikić i "Plavi anslambl" i to od 18 i 20.30.