NE ŽELIM DA MI DECA IDU MOJIM STOPAMA: Jovana Joksimović o porodici, poslu direktorke Tanjuga i Uskrsu

Evo šta kaže da li je i kakve odluke donela na pragu pete decenije.

- Zadržaću naviku da životne odluke ne vezujem za rođendane, jubileje, godišnjice ili bilo šta slično. Rođendan je prilika da podelim nešto lepo sa onima koje volim, i to sam i uradila.

* Svako ko bi analizirao kako izgleda život Jovane Joksimović, jedan od zaključaka bi bio da plovite mirnim morem sa tačno znanim koordinatama u kojem smeru idu. Da li je zaista tako?

- Ne znam ko analizira moj život, ali svaka mu čast, ja za nešto slično nemam vremena. Ali mogu da kažem da je tačno da plovim, kao i svi ostali, s tim što su koordinate nešto što je generalni cilj, jer vode do mirne luke, ali to ne znači da ćete sve vreme baš po njima i da plovite. Opet, plovidba je važna, putovanje, sve što se tokom njega dešava, svaka luka u koju svratite, sve što vidite, naučite, tako da, na kraju, uopšte i nije cilj da negde stignete, nego da što duže putujete.

* Ko će od troje dece krenuti vašim stopama, a ko stopama vašeg supruga?

- Voleli bismo, i tako decu i vaspitavamo, da krenu svojim, a ne našim stopama. I da budu na tom svom putu još bolji od nas.

* Kosta je krenuo nedavno u prvi razred. Ko mu više pomaže oko domaćeg, vi ili tata?

- Još jedna od naših zajedničkih obaveza, s tim što se trudimo da školu doživi kao svoj, a ne kao naš posao. Najveća greška roditelja je kada krenu da uče umesto svoje dece. I tu grešku nećemo napraviti.

* Kako izgledaju uskršnji praznici u kući koja je puna dece kao što je vaša?

- Poslednjih godina najviše poštujem običaj da sam umorna. Šalu na stranu, Uskrs je još jedna prilika da budemo zajedno, da se radujemo, delimo poklone, i svakako je jedan od najlepših praznika, pogotovo što se i dešava kada vreme postaje lepo.

* Poslednjih godinu dana “osuđeni” ste na to da usko u poslu sarađujete sa suprugom. Da li su poslovne teme zabranjene kada uđete u kuću?

- Nisam osuđena, to smo nas dvoje vrlo svesno odabrali. To je naša odluka, o našem životu, jer ga doživljavamo kao nešto što je zajedničko, u svemu, pa i u poslovima. Sve teme su naše, naš život. I živimo ih i na poslu i u kući, a da nam to ni najmanje ne smeta.

* Da li možemo da očekujemo da ćete otići sa malih ekrana i započeti posao iza kamera?

- Možete, ali da vam kažem kada, to ne znam. Tako da je moguće da ćete se načekati.

"RADIM DUPLE SMENE, ALI SE NE ŽALIM"

* Nedavno je javnost saznala da ste postali direktorka Tanjuga, koliko je izazovno raditi dupli urednički posao, jedan u Tanjugu, drugi na K1 televiziji?

- Na svu sreću, ti poslovi se prepliću. Tačnije je da radim duplo, dve smene, dva posla od po osam sati, ali to je nešto što nije moglo da se izbegne, tako da se i ne žalim. Počeli smo velike projekte i moramo da im damo sve od sebe. Samo tako će da uspeju, ne postoji drugi način.

* Javnost je bila podeljena kada je objavljeno da se nalazite na čelu Tanjuga?

- Nisam znala da je javnost bila podeljena, ali računam, navikla sam, da uvek kada nešto radiš, ima onih kojima se to sviđa i onih kojima se ne sviđa. I nisu bitni razlozi niti njihovi motivi, prosto je to tako, i s tim moraš da živiš. A najgluplje bi bilo da počneš da se svađaš s nečijim ukusom, s njegovim predstavama i doživljajima.

(Blic)