UDAHNUO MILETU NOVI ŽIVOT: Kako je Tozovac povećao popularnost stare narodne pesme koja je proslavila Lajkovac
SVRATIO jednom prilikom kod mene Predrag Živković Tozovac, pa posle litar viskija preslušamo Andrijinu i moju novu ploču. Toza odsluša pesme, pa u svom šmekerskom stilu reče: "Burazeru, ono što ti i ja pevamo, slušaju svi, od portira do generala." I ode.
Arhiva
Posle mesec dana, pojavi se Tozovčeva ploča, a na njoj počasno mesto zauzela je "Ide Mile lajkovačkom prugom", pesma koju je pre mesec dana čuo na našoj novoj ploči. Počela je da se vrti na svim programima, ušla je u uvo slušaocima, postala apsolutni hit. Kako onda, tako i danas.
Ovo je, pre 11 godina, za "Novosti", ispričao sada pokojni Tomislav Bajić, koji je sa bratom Andrijom činio decenijama popularni duet narodne muzike Braća Bajić (na slici). Tomislav i Andrija, inače, rođeni su u Jabučju kod Lajkovca, nekada velikog železničkog čvora uzane pruge za vreme obe Jugoslavije. Naročito su, govorio je Tomislav, bili ponosni što su prvi javnosti predstavili popularnu pesmu "Ide Mile lajkovačkom prugom".
- Tozovac, neprevaziđeni majstor muzike, u pesmu je ubacio refren iz naše pesme "Suvo seno košeno, tekla reka kroz selo, a po reci riba plovi, nema ko da lovi", sa iste ploče - objasnio je tada Tomislav. - Sa tim refrenom, zahvaljujući intervenciji sjajnog Toze, pesma "Ide Mile lajkovačkom prugom" postala je još popularnija, pevljivija, prijemčiva svakome. Tozovac je pesmi udahnuo novi život.
Pesma je nastala između 1908, kada je proradila lajkovačka pruga, odnosno kada je u Lajkovac stigao prvi voz "ćira", i 1954, kada su je Bajići prvi put čuli u Aranđelovcu, gde su slavili veliku maturu.
- Šumadijom su u to vreme carevale harmonike i frule, pa je tako bilo i na našoj maturskoj proslavi - prisećao se Tomislav Bajić. - Nizale su se jedna za drugom pesme. U jednom trenutku, drug iz razreda upitao me je zašto ne pevam pesmu iz mog kraja "Ide Mile lajkovačkom prugom". Želju nisam mogao da ispunim, jer tu pesmu nikad nisam čuo. Prošle su godine, na pesmu sam zaboravio, a na nju me je podsetio operski pevač Živan Saramandić, poreklom Aranđelovčanin. Iz cuga smo Andrija i ja rešili da je snimimo, kako bismo popunili prostor na novoj gramofonskoj ploči. Nismo ni sanjali da će upravo ona postati veliki hit. Naravno, zahvaljujući i Tozovcu.