NE ZABORAVLJAM SIROČIĆE, JER SAM I SAM BIO SIROČE: Kako je Tozovac pomogao osmočlanu porodicu u Beranama

Ovako se pre dvadesetak godina potpisniku ovih redova obratio Tozovac, objašnjavajući da je u našem listu, kako reče i njegovim novinama, pročitao reportažu o osmočlanoj porodici prognanika sa Kosova i Metohije, koji su nekoliko godina pre toga morali da pred mržnjom napuste svoje ognjište u Peći i život nastave u ubogom domu u jednoj od baraka kolektivnog smeštaja u Beranama.

- Zabolelo me je kada sam pročitao da deca sanjaju hleb i slatkiše. Bio sam siroče. Dobro znam šta to znači. Ne zaboravljam siročiće - pričao je Tozovac, silno se radujući kada je saznao da je vlasnik "Obuće Minja" donirao zimsku odeću za celu porodicu.

Te hladne zimske noći Tozovac je govorio kako će porodici poslati novac, da neko vreme ne bi brinuli za hranu. Molio je našeg novinara da o tome, osim njih dvojice i čoveka koji će doneti novac, niko ne sazna.

- Ne treba se hvalisati. Svi možemo da pomognemo tim malim i velikim ljudima. Ponekad je dovoljna lepa reč. Sada nikome nije lako, ali, može se kada se hoće - pričao je Tozovac raspitujući se koliko je u Beranama ljudi proteranih sa Kosmeta, kojima treba pomoć.

Priča potraja. Novinar se prisetio svoje počivše majke i rekao Tozovcu da je mnogo volela njegove pesme.

- Molim vas, zapalite joj sveću u moje ime - prozborio je Tozovac, kao da se znaju "sto godina".

- I pozdravite sve Berance. Mnogo ih volim!

Noć kasnije, na vratima doma u kome su vladali beda i čemer, pojavio se čovek koji je iz Beograda doneo kovertu od Tozovca i uneo radost i toplinu u hladnu sobu, na čijoj sredini se najčešće sedelo za praznim stolom i sećanjima na Kosovo i Metohiju.