I KAD JE BIO NAJTUŽNIJI, DONOSIO JE RADOST: Legendarni pevač, kompozitor i harmonikaš Tozovac biće sahranjen u aleji zaslužnih građana
VELIKAN srpske narodne muzike Predrag Živković Tozovac (85), koji je u utorak preminuo u Vojno medicinskoj akademiji, biće sahranjen u petak, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, s početkom u 14.30.
Čovek koji nam je podario najlepše narodne pesme ("Mirjana", "Violino, ne sviraj", "Oči jedne žene", "Siroma' sam, al' volim da živim", "Ide Mile lajkovačkom prugom", "Uzmi sve što ti život pruža", "Donesi vina krčmarice", "Ovamo, cigani", "Ti si me čekala", "Prazna čaša na mom stolu", "Danče", "Jesen u mom sokaku", "Leno, Leno, Magdaleno", "Čiča peče rakiju", "Zoki, Zorule"...) nije voleo da priča o svom detinjstvu, jer ga je to vraćalo u tugu, u okupaciju, u strah i crninu.
Rođen je u Kraljevini Jugoslaviji i imao je četiri i po godine kada su mu otac Svetozar, kao i ujak i teča, streljani u Kraljevu. Ostao je jedino muško u celoj familiji. Otac mu je dve godine bio prvak Srbije u pevanju i sviranju, najbolji harmonikaš 1932. i 1933. Imao je diplome sa potpisom kralja Aleksandra i ogromnim dvorskim pečatom. Otac ga je naučio da svira harmoniku, a majka Budimka, koja je vrhunski pevala, naučila ga je najmanje nekoliko stotina pesama, kao što su "Moj dilbere, kud se šećeš", "Gde si dušo, gde si rano", "Zlatan prsten"... Tozovac je govorio da je imala glas kao Danica Obrenić i odlično je upamtio kada mu je tata kupio harmoniku:
GOLUBAR SA VOŽDOVCA
- NIKADA nisam bio član nijedne partije, jedino golubarskog društva "Četiri Voždovca" - izjavio je jednom Tozovac.
- Dakle, ipak, sam drug član. Dugo sam držao golubove, ali ne držim ih godinama. Postao sam alergičan na sitno perje i onda je bilo besmisleno da se bavim golubovima. Golubari su poseban, divan svet.
- Sa četiri godine uzeo sam je u ruke i iz prve odsvirao pesmu "Golubice bela, što si nevesela". Na jedan, bez ikakve vežbe. Otac me je u čudu gledao, delovao sam mu kao vanzemaljac.
Kada je pošao u osnovnu školu, Tozovac je bio jedan mali klempavko koji je odmah zavoleo pesmice i to je početak njegove ljubavi prema poeziji. Harmoniku je profesionalno počeo da svira kada je napunio 10 godina, a osim nje, naučio je da svira bubnjeve i trubu.
- Bio sam glavni svirač u Kraljevu - ispričao je Tozovac jednom prilikom. - Sve muško bilo je postreljano, tako da sam silom postao domaćin u kući i izdržavao sam sebe i majku koja nije radila. Drugi svetski rat bio je ogromna tragedija za ceo svet, ali su Srbi i Jevreji najgore prošli. Brojčano, mi smo stradali više, jer nas ima manje od Jevreja. Kraljevo je srpski Jasenovac. Od 12.000 stanovnika, streljano je 6.500.
"FOLK PARADA" NA NEBU
TOZOVAC je osamdesetih godina, zajedno sa kolegom i prijateljem Predragom Gojkovićem Cunetom, i glumicom Zlatom Petković, bio voditelj popularne emisije "Folk parada" na Televiziji Beograd. U njoj su, uglavnom, predstavljani noviteti narodne muzike, uz učešće najpoznatijih estradnih zvezda. Tozovac, Cune i Zlata su šarmantnim vođenjem emisije, uz razne skečeve, davali poseban ton, i činili "Folk paradu" prepoznatljivom. Zlata nas je napustila krajem 2012, a Cune leta 2017. godine.
Uživao je Tozovac u onome što mu je Bog dao, a to su pesme i svirka. Bio bi srećan uvek kad napravi dobar štimung i neko veselje.
- Volim život i kad mi je teško, udarim na veselje - govorio je legendarni umetnik. - I kada sam bio najtužniji, ja sam svojoj publici donosio radost, a zatim bih i sam ponovo postajao srećan kad ih vidim da igraju i pevaju. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, prišao sam mu veoma ozbiljno, kao što je Nikola Tesla prišao svojoj nauci. I danas kad komponujem vodim računa o svakoj noti, tempu, ritmu i o tome kako pišem tekst.
OČEV SAT ČUVAO CElOg ŽIVOTa
NADIMAK Tozovac, po kom je bio znan, Predrag je dobio po ocu Svetozaru, kog su zvali Toza. Njega je u oktobru 1941. streljala nemačka vojska. Predrag je često isticao da se majka Budimka, kroz život, lavovski borila za njega. Otkrio je jednom Tozovac da nakon bombardovanja od njihove kuće u Kraljevu nije ostalo ništa. Nije ostao kamen na kamenu, bomba je sve raznela. Ali, dogodilo se nešto potpuno neverovatno.
- Između četiri cigle i pete odozgo, majka je pronašla sat pokojnog oca. Bio je netaknut. To je stvarno čudo Božje. I danas ga čuvam kao uspomenu - rekao je Tozovac.
Veliki umetnik bio je smrtno zaljubljen u pravu narodnu pesmu, a njegove melodije pevali su i pevaju ne samo najpopularniji pevači, već i generacije koje nisu bile ni rođene kada je on bio na vrhuncu popularnosti sedamdesetih.
- Mladi me vole zato što su me njihove bake volele - objašnjavao je Tozovac.
- To su im prenele u amanet, od malih nogu su im pričale kada su i one bile mlade. Kada sam i ja bio mlad. A kad se setim, pored te muzike, koliko sam samo bio lep, kao Tarzan. I mlad. Pa kad se još pojavim sa harmonikom. Pa kako da me ne vole?
LEGENDARNA LEPA LUKIĆ U SUZAMA ZBOG TOZOVCA
Sa njim sam najviše radila
LEPA Lukić drhtavim glasom nam je ispričala kako joj je telefon, na vest o smrti Tozovca, zvonio neprekidno, od jutarnjih sati.
- Kukala sam u četiri zida kad su mi javili - kaže folkerka za "Novosti".
- Najviše sam sa njim radila, još od "Ilidže" 1969, kad je snimio pesmu "Violino, ne sviraj". Uvek su nas sastavljali u tim grupama, kad se putovalo po tri meseca. Imali smo dva koncerta dnevno - jedan u selu, jedan u gradu. Toga više nema. Mnoge televizijske emisije smo radili on, Cune, Usnija Redžepova i ja. Kad je trebalo da se snimaju skečevi, vodi program, najviše su spajali njega, Cuneta i mene.
Potvrđuje i Lepa da je Tozovac bio veoma duhovit čovek:
- Bilo je anegdota, ne mogu sad u kolima da se setim svega.
Ovako se, van turneja, nismo nešto družili po kućama. Dok sam sa bratancem držala restoran na Zvezdari, Tozovac i ja smo tamo vrlo često pevali lekarima. To su bila naša druženja.
Kada je bio dete, Tozovac je hteo da bude Deda Mraz, a sanjao je da ostavi zadužbinu koja će da brine o mladim talentima Srbije. Hteo je da u Beogradu napravi nešto slično onome što je Edit Pjaf imala u Parizu - prostor koji joj je dao grad, u kome je stvarala nova imena poput Iva Montana, Žilbera Bekoa, Mirej Matje... Nekoliko puta se obraćao Gradu Beogradu da mu daju neki stari mlin ili slično, a što stoji kao ruina, a on bi uložio novac u njega.
Tu građevinu bi posle ostavio Gradu:
- Bio bi to fini klub u kojem bi se sakupljali umetnici i dolazili kao u svoju kuću. To mi se nije ostvarilo i taj žal ću u grob da odnesem.
* * * * * * * * * * *
ACO PEJOVIĆ
Hvala za svaku pesmu
- GOSPODIN Predrag Živković Tozovac. Otišao je najveći među nama. Umetnik, duša od čoveka. Zbogom, Tozo moj, hvala ti za svaku pesmu, savet, šalu. Počivaj u miru, legendo moja.
* * * * * * * * * * *
LEPA BRENA
Gospodin i umetnik
- OTIŠAO je doajen naše narodne muzike. Neizmerno sam tužna zbog njegovog odlaska. Ostavio je najlepše narodne pesme koje će nas podsećati na njega. Dosta smo sarađivali u "Grandu" i pamtiću ga kao izuzetnog profesionalca, duhovitog i šarmantnog čoveka. Tozovac je bio veliki gospodin i umetnik.
* * * * * * * * * * *
DRAGAN KOJIĆ KEBA
Takav se više ne rađa
- UPOZNAO sam ga na svom prvom solističkom koncertu u Beogradu i doživeo ogromno zadovoljstvo kada sam ga video. Toza je imao scenski nerv, šarmer, zabavljač, plenio je kao čovek i kao muzičar, imao je moć da se prilagodi svima. Zadužio nas je sve svojom pesmom. Njegova smrt je nenadoknadiv gubitak. Dosta Morave će proteći dok se ne rodi opet takav kompozitorski i muzički lik kao što je on.
* * * * * * * * * * *
NEDA UKRADEN
Vanserijska duša i poeta
- OTIŠAO je velikan ne samo narodne pesme. On je bio multitalentovan, fantastičan pevač, kompozitor. Napravio je najlepše pesme narodne muzike na ovim prostorima. Bio je poeta, divan intelektualac, jedna vanserijska duša. Veliki umetnik, velika zvezda.
* * * * * * * * * * *
VESNA DEDIĆ
Nova rasveta za lepog Tozu
- ZA 10 godina, kad god bih ga zvala u emisiju, govorio je: "Ja 30 godina gradim imidž lepog Toze, a tebi je toliko loše svetlo u emisiji da neću da dođem". Kada mi je Tijanić odobrio bolju rasvetu, Tozovac je došao i divno pričao i pevao, da smo snimili "Balkanskom ulicom" iz dva dela. Ostavio je trag u beskraju u istoriji duha zemalja bivše Jugoslavije, i napustio ovaj svet svestan da je jedan od najvećih i najvoljenijih.