KAKO JE "JEREMIJA" ODUŠEVIO MINISTRE: Čuveni harmonikaš LJubiša Pavković, za "Novosti", o dugogodišnjem druženju i saradnji sa Tozovcem

Dugogodišnji umetnički rukovodilac Narodnog orkestra Radio-televizije Beograd sa pijetetom priča o preminulom velikanu, i seća se davnih dana.

- Upoznali smo se 1970, kad sam bio primljen u Radio Beograd, mada sam ga jednom pratio i kao amater - navodi za "Novosti" Pavković. - Pevao je "Vlajnu", izuzetan snimak. Tu je uhvatio zalet i krenuo uzlaznom putanjom. Posle toga - "Jeremija", "Mirjana" sa kojom je pobedio na "Pesmi leta"...

"Jeremija" je, kaže Ljubiša, bila "bezobrazna, strašna pesma" iz Prvog svetskog rata.

- On je tu trebalo da dođe kući, da vidi decu, da li ih ima, da poljubi zemlju, ženu, oca, majku... To je bilo strogo zabranjeno, pesma koja izaziva velike potrese na ovim prostorima. Tozovac je to pevao 31. decembra 1971. Bio je to improvizovan koncert u televizijskom Studiju 1, povodom otvaranja Drugog kanala TV Beograd. Napravljena je sala, poput bioskopske, gde je cela vlada Srbije sedela u prvom redu. Mi smo bili na dva metra od njih. Svi rukovodioci su bili oduševljeni, nasmejani. To je, u ono vreme, bilo probijanje nečega što je zaboravljeno, proterano, i ostavilo je na mene jak utisak.

Odatle, veli Pavković, počinje Tozovčev pevački uspon.

- Štancovao je polako jednu po jednu pesmu, na razne teme. Voleo je Moravu strašno, šumadijske pesme... Osećao sam da to genetski peva, da na njega deluju emotivno. Prirodno - tu je rođen, to je u njegovoj duši.

Ljubiša je najpozvaniji da malo detaljnije ispriča o Tozovcu kao harmonikašu.

- On je od mene bio stariji 11 godina. Nekad je svirao po kafanama, verovatno i po svadbama, i mogu da zamislim šta je radio sa tim narodom, ali - taj narod nije bio ovaj narod. Taj narod je slušao muziku, pevao, pio i uživao. On je 1973. pevao u SUP-ovom odmaralištu u Bečićima, a ja sam ga pratio, pa smo malo i svirali zajedno. Konstatovali smo da obojica sviramo levom rukom vrlo intenzivno. Kad pogledate harmonikaša koji je ogoljen i nema orkestar iza sebe, tu se vidi sve. U levoj ruci je kontrabas, bas gitara, violončelo, i harmonija koja je broj jedan u muzici. Tu možete za pola minuta da dešifrujete čoveka koji svira - gde se nalazi, o čemu razmišlja, šta je njegov repertoar i koliko je muzikalan. Video sam tu njegovu muzikalnost. Imam utisak da je više voleo harmoniku nego pevanje. Ona mu je strašno pomogla prilikom komponovanja. Mogao je da čuje to što peva - i harmonski, i melodijski. Velika prednost u odnosu na ljude koji to ne čuju.
Pavković podvlači da sa Tozovcem ima veoma lepe doživljaje.

- Bio je svestran, višestruko nadaren. Vodio je bolje od voditelja. Otišao je fizički, ali, njegov duh i muzika će ostati, jer je bio jedinstven. Drago mi je da mi je bio prijatelj. Svirao sam na bar 70 odsto njegovih ploča, još od početka. Odabrao me je kao eksplozivnog klinca. Žao mi je zbog njegove smrti, ali, to je tako...