OVAKO JE TOZOVAC GOVORIO O NAJTEŽEM TRENUTKU U ŽIVOTU: "Ja sam jedno od tih siročića koji su preživeli"

Tokom pandemije virusa korona govorio je o koliko mu teško pada izolacija i kako provodi vreme, ali i i ko brine o njemu.

- Ko se nadao da će ovaj virus biti ovoliko rasprostranjen. To nije samo u lokalu, zahvatilo je ceo svet. Ovo je neko novo zlo! Imali smo Variola veru, pa kugu, sve smo to preživeli, a ko se nadao da će ovako nešto da nas snađe sada - rekao je tada Tozovac.

Pevač je naglasio da od prvog dana poštuje pravila vanrednog stanja i opisao kako provodi vreme u izolaciji sobzirom na to da ima 84 godine.

- Pridržavam se svega što je struka rekla i državni organi. U kući sam, ne mrdam. Veoma sam uplašen. Po ceo dan čitam i slušam vesti. Nije mi svejedno. Vreme ubijam i slušajući muziku i gledajući filmove. Muzika je moj život i ona mi je pomagala u najtežim trenucima u životu. Volim sve vrste muzike - romanse, šlagere, sve. Sve sam vam time rekao - istakao je tada Tozovac, pa dodao da o njemu brinu supruga i njena ćerka.

- Supruga i njena ćerka su uz mene i sve što treba tu su da mi pruže, ugode. Nadamo se da će ovo brzo proći. Plaši me to što najveći stručnjaci na svetu nemaju još uvek lek za taj opaki virus, već se pacijentima daju neki lekovi koji su korišćene u doba nekih drugih-sličnih pandemija. Izolacija je zato jedina borba trenutno.

Tozovac je govorio i o tome da su ga Ana Bekuta i Milutin pozvali dok u izolaciji i da se često čuje sa Merimom Njegomir.

- Nedavno me je pozvala Ana Bekuta. Baš me je obradovala i dirnula, ona i Milutin su divni ljudi. Često se čujem sa mojom Merimom Njegomir. Ona je divna žena i majka, za primer. U kontaku sam sa Novicom Negovanovićem i Gedžom - istakao je, a onda se u jednom momentu prisetio najtežeg trenutka u njegovom životu.

- Prošao sam dosta toga. Ovo jeste strašna stvar koja nas je zadesila, ali bilo je i gorih koje ne mogu da se porede. Okupacija 41. godine, zlo nad zlim. Niste smeli na ulicu da provirite, policijski čas. Rođen sam u Kraljevu 1936. godine, a taj grad je bio najveće srpsko stradalište. Ja sam jedno od tih siročića koji su preživeli. Oca su mi streljali, kuma koji je imao 12 godina. Strašna su to sećanja.