POPRAVLJAO JE NAŠE UNUTRAŠNJE STANJE: Novinar i publicista Petar Peca Popović, emotivno o preminulom bubnjaru Dragoljubu Đuričiću
SVEDOK i hroničar najblistavijih godina jugoslovenkog pop-roka Petar Peca Popović konstantno se suočava sa tragičnim odlascima muzičara čije je karijere od početaka pratio, sa kojima se družio, hvalio ih u svojim tekstovima, nekad i kritikovao, uvek uz argumente i maksimalno poštovanje.
Foto Željka Dimić
Na put bez povratka, samo u poslednjih nekoliko meseci, odoše Miša Aleksić, Nenad Stefanović Japanac, Branko Marušić Čutura, Đorđe Balašević, Vojkan Borisavljević, Sanja Ilić... U ponedeljak ga je, posle svega, pogodila smrt najčuvenijeg bubnjara na ovim prostorima Dragoljuba Đuričića.
- Pamtim ga od koncerta Zdravka Čolića, u septembru 1978. na "Marakani", tad sam ga prvi put čuo - govori za "Novosti" Popović.
- Dragoljub je tada bio u orkestru "Mama Ko Ko". Odatle je započeo jugoslovensku karijeru, do tada je svirao u crnogorskim bendovima. Njegova biografija je fascinantna - ne postoji bubnjar koji je u više velikih bendova svirao i ostavio svoj trag.
RITMIČKI PATENT ZA VEČNOST
BAS gitarista i jedan od osnivača "Leb i sol", jednog od najvažnijih rok grupa u bivšoj Jugoslaviji, Bodan Arsovski, biranim rečima oprostio se od bubnjara Dragoljuba Đuričića, koji je sa ovim bendom snimio ploče "Sledovanje", "Kalabalak", "Tangenta" i dvostruki živi album "Akustična trauma":
- Pamtićemo ga po tome što je svetu ostavio najbolji i čuveni ritmički patent, koji je on lično izmislio, za pesmu "Uči me majko, karaj me". To će se pamtiti vekovima, to će se učiti u školama, to je nešto što je mogao samo on.
Popović ističe nešto što je, kako kaže, bitno, a ljudi zaboravljaju:
OSMESI Dragoljub Đuričić (treći zdesna) sa Đorđem Balaševićem i bendom 1994. u "Sava centru", Foto Janez Kranjc
- Nemojmo samo da pričamo kakav je on bio svirač. Kada ste član grupe, mnogo je važnije kakvu energiju unosite u taj rad i u taj sastav. Dragoljub je bio čovek koji je unosio strašno pozitivnu energiju, i držao svaku grupu. Svaka saradnja je zavisila od njega i te njegove energije. Bubnjari su i inače u svetu oni koji nose dobar duh, smisao za šalu i dižu raspoloženje, pogotovo u kriznim trenucima. To je Đuričića razlikovalo od drugih.
Njega niste mogli da vidite na ulici bez širokog osmeha. I kad ste vi neraspoloženi, on je popravljao vaše unutrašnje stanje.
MENjAO JE POREDAK, UVESELjAVAO MASE
ĐURIČIĆ je bio ljubitelj sporta, pogotovo košarke. Kao čoveku iz Herceg Novog, međutim, u srcu mu je, logično, bio i vaterpolo. Juče, na Dan žalosti u ovom gradu, VK Jadran se emotivno oprostio od njega:
- Danas, kad je u Herceg Novom muk, Jadran tuguje. Detinjstvo i deo mladosti Dragoljub je proveo trenirajući na Škveru. Bio je golman, a iznad svega dobar i plemenit prijatelj i saigrač u doba iskrenog druženja. Takav je ostao do kraja života - sve se promenilo, ali on ne. Ogromnim talentom i osećajem za ritam dostigao je neslućene visine i postao jedan od najboljih bubnjara, sa blistavom karijerom. Imao je ljudsku snagu da na svoj način menja poredak, da podrži napredno, da uveseljava i razbudi mase. Imali smo zadovoljstvo i čast da sa svojim bubnjevima napravi nezaboravan ambijent i doživljaj na utakmicama, te da obična igra preraste u spektakl. Pratio je svoj Jadran, iako fizički daleko, komentarisao, čestitao, savetovao. Ponosni smo što je bio naš član i navijač do poslednjih dana, ostaće u trajnom sećanju.
Peca izdvaja dve uspomene koje ga vezuju za Dragoljuba.
- Počastvovao me je pozivom da otvorim njegovu prvu slikarsku izložbu u Beogradu, u onim gadnim, devedesetim godinama. To je bilo u holu bioskopa koji se zvao "Jugoslavija". Πeca Popović, Foto ATA Images
Govorio sam o smislu muzičara koji slikaju, a takvih ima mnogo. Dragoljub je bio jedan od onih ljudi koji su nosili više talenata u sebi.
DUH RODNOG KRAJA PRONOSIO SVETOM
SMRT slavnog bubnjara pogodila je i potpredsednika Vlade Crne Gore, Dritana Abazovića.
- Muzika koju je svirao na autentičan način nastaviće da prenosi duh kraja iz kojeg je potekao, a svojim umećem Đuričić je to, na sebi svojstven način, godinama prezentovao savremenom svetu - saopštio je Abazović.
Drugo sećanje je svežije.
- Kad sam ga poslednji put video u Herceg Novom, to je bilo neposredno pred njegov festival "Cucka jeka" koji je pravio negde u brdima, jedanput godišnje. Bio je to festival bubnjara i sličnih muzičara, koji je bio neobičan za Crnu Goru. Zvao nas je da dođemo, međutim, mi smo, dva dana pre toga, imali kupljene avionske karte. Rekao sam "Doći ću sledeće godine". Nažalost, nikad nisam otišao.