BISERA VELETANLIĆ: Borim se, ne znam da li još umem da pevam:

Biserina fotografija je među više od 40 izloženih, a Veletanlićeva je sa velikim interesovanjem gledala i analizirala svaku od njih. Pored muzike, čuvena pevačica se decenijama bavi i slikarstvom, pa je njeno oštro oko zapažalo detalje koje drugi, makar na prvi pogled, ne vide.

- Mislim da su Marinine slike veoma dobro urađene - iskreno će, za "Novosti" Veletanlićeva.

- Nije ono da su se izvođačice zabetonirale pa "bup, bup, bup", već sviraju i pevaju dok ih gledaš.
Izložba je, simbolično, otvorena 8. marta.

- Taj datum je bitan, i ja ga priznajem i poštujem. Idem na ručak, čak sam malo stavila i pudera na lice posle 100 godina. Važan je 8. mart za ceo svet, ali je, nažalost, malo od njega ostalo.

Uočljivo je bilo da se svi trude da upravo Biseri, kao pripadnici rizične grupe, bude ugodno, da oko nje ne bude veći broj ljudi ni u jednom trenutku... Upitana kako je provela tužnu godinu koja je iza nas, u svom stilu je rekla:

- Šta ti meni tužna? Očajna je bila! Nepodnošljiva. Nisam nikako prihvatila, ali se borim, nema ti druge. Čisto sumnjam da više i umem da pevam, pravo da vam kažem.

Odlaze dragi ljudi, velikani iz sveta muzike, gotovo iz dana u dan...

- Ne mogu nikako sa tim da se nosim. Prvo Balašević, to me je tresnulo kao kad je otišao

Oliver Dragojević. Dva, tri dana, prosto, tuguješ.

Emocije su takve iako Bisera, maltene, nije ni poznavala Đoleta.

- Jednom davno, pre 100.000 godina, slučajno smo prošli jedno pored drugog, ali nisam imala tu čast i priliku da pevam njegove pesme. Pa Vojkan Borisavljević, Sanja Ilić...

U doba korone, kad koncerata nema, mnogi muzičari su u studiju, i (bar) snimaju nove pesme. Inspiracije, očigledno, ima...

- Da, ali, živi se od para. Mogu muzičari da rade, i to je strašno važno, ali... Kod nas se o muzičarima uopšte ne razmišlja.

U ovakvim danima, pogotovo, porodično zajedništvo je neprocenjivo.

- To je uzajamno, svi smo usredsređeni jedni na druge. Tu je sada i Marta, Vasilova ćerka koja studira u Nemačkoj. Senka, Zafir i ja smo se, manje-više, povukli. Vasil treba da radi još 100 puta više nego što je radio. Potrebna je živa svirka, publika, ljudi koji "gutaju" tu muziku. Nastupi onlajn - to je nešto najstrašnije. Uništavaju muziku. To mi nije ništa.

Emocije pod maskama, veli, ipak, ima.

- Onda makneš masku, uzmeš vazduh i vratiš je - uz osmeh je završila Bisera.