SUSRETI SU NAM SADA NAJPOTREBNIJI Ivan Bosiljčić za "Novosti": Najviše volim pesme kroz koje je ispričana nečija priča

 To će se desiti 25. marta (19.00) u beogradskoj "Kombank dvorani", a događaj je, jednostavno i emotivno, nazvan "Naše veče". Čuveni šarmer će tada, uz pesmu, recitovati poeziju Sergeja Jesenjina, Konstantina Simonova, Šarla Bodlera, Jovana Dučića, Bulata Okudžave... Kapacitet dvorane će biti smanjen, pa će u Ivanovom nadahnuću uživati 500 posetilaca. Događaj je, inače, prvobitno zakazan za Dan zaljubljenih, međutim, usledilo je odlaganje jer je glumac bio zaražen koronom, od koje se uspešno oporavio.

- Te večeri će se desiti ono što nam je trenutno najpotrebnije, a to je susret - kaže, za "Novosti", Bosiljčić.

- U dvorani niko neće biti slučajno. Mi svi znamo jedni druge. Znamo se preko poezije, muzike. Znamo se po srcu. Za mene će to biti susret sa mojima.

Po čemu se razlikuje interakcija sa publikom tokom poetske večeri i za vreme predstava?

- U pozorišnim komadima predstavljam druge ljude. Neki su fiktivni, neki istorijski likovi, a neki naši savremenici. Uglavnom se kroz njih pojavljuje i deo moje ličnosti, ali suština glumačkog zadatka je da ima što manje mene, a više njih. U autorskom projektu "Naše veče" je obrnuto. Tu u potpunosti predstavljam sebe imenom i prezimenom, izborom poezije, muzike i saradnika koji me okružuju. Sve teme koje otvaram su moje unutrašnje, koje me inspirišu na razgovor licem u lice sa publikom. Zato se na tim večerima ostvaruje vanredno intimna atmosfera. Bez obzira na to što ova forma podrazumeva veliki broj muzičkih numera, ona ima jasan dramski tok i time ostaje u domenu pozorišta.

A kad uporedite novi koncept sa nastupima nazvanim "Par stihova za nas" i ranijim?

- Nova predstava je gitarska, vibrira drugačije nego pređašnje. Govorimo o ljubavi u smislu čergarski, pomalo sevdalinski, ratnički, a istovremeno ranjivo, kakav je svako od nas. Na sceni mi se pridružuje Zoran Stojanović, maestro gitare, koji je dugo živeo u Portugaliji i svirao sa najvećim fado pevačima. Tu je i Goran Kovačić, profesor klasične gitare i jedan od naših najplodonosnijih tekstopisaca i kompozitora. Vlada Marković je doputovao iz inostranstva za ovu priliku. Marko Kalabić na perkusijama je moj dugogodišnji prijatelj sa kojim nastupam od prvog dana. Nas petorica smo za sebe napravili jedno zdravo, radosno i snažno parče sveta u koji sad pozivamo i publiku.

Skoro celu prošlu godinu proveli ste u Rusiji?

- Živeo sam u Moskvi i Sankt Peterburgu zbog snimanja velikog serijala "Kazanova u Rusiji" i "Ruski rob". I pred našom i pred ruskom publikom u sledećoj televizijskoj sezoni biće prikazana oba projekta. Zbog toga sam imao pauzu u snimanjima u Srbiji i u pozorišnom repertoaru. Iako sam u Rusiji do srži bio ispunjen umetnošću, osetio sam da mi duboko fali susret sa našom publikom. Došlo je vreme da se to nadoknadi, i mnogo se radujem.

Kakvi su nam glumački planovi?

- Tu su dva zanimljiva filmska procesa. Intenzivno radim u sklopu "Terirem produkcije", koja razvija arthaus i dokumentarni film. Pred nama je internacionalni projekat "Senoviti Mediteran", koji će se snimati u Srbiji i Grčkoj. Biće vam jasno o čemu je reč ako pogledate igrani film "Isceljenje" ili dokumentarni "Zaveštanje" reditelja Ivana Jovića i Monje Jović, što iskreno preporučujem. Drugi projekat je filmska i muzička bajka pod rediteljskim vođstvom Petra Pašića i producenta Filipa Živojinovića. To je, takođe, nešto čega do sada nije bilo na našim filmskim platnima.

U Srbiji ste popularni uglavnom zahvaljujući ulogama na malom ekranu. Koliko ste željni da taj nivo dostignete i na velikom?

- Sledeći svetske trendove, i kod nas se briše granica između televizije i filma i, zaista, ima kvalitetnih projekata. Kao što se jasno zapaža kvalitet, tako se vidi kad su neke stvari zbrzane. Isto se razaznaje i u teatru. Zadržati svoj ritam danas je najskuplja stvar. Zato je za mene "Naše veče" nezamenljiv umetnički prostor.