PROSTA DUŠA SLOVENSKA (6): Vasa Ladački nije ime čoveka, već sudbine

Koliko je samo istine bilo u ovim Balaševićevim rečima. A talentovani novosadski kantautor nije pisao tekstove i komponovao muziku samo za sebe, već i za druge pevače, a neke od tih pesama su postale hitovi. Đorđe Marjanović pevao je njegovu "Zimu u Budimpešti", Arsen Dedić "Život je more", "Srebrnim krilima" napisao je hit "Non stop", za Miroslava Ilića "Ratnik paorskog srca"... Ipak, najviše pesama napisao je za svog velikog prijatelja Zdravka Čolića. Njihova prva saradnja desila se 1979, neposredno pre nego što će Balašević otići u JNA. Tada mu je dao kompoziciju "Zbog tebe", po kojoj je nazvan Čolin treći studijski album. Usledili su tekstovi za hitove "Mađarica", "Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav", "Vala vreme je", "Ničiji i svačiji", "Zločin i kazna", "Bembaša", "Kod tri besna brata", "Anđela", dok je za balade "Svadbarskim sokakom" i "Sačuvaj me bože njene ljubavi", osim teksta, Đole napisao i muziku.

- "Svadbarskim sokakom" i "Sačuvaj me bože" dobro su "legle" na Čolin album - rekao je 2007. za "Novosti" Balašević. - Ja Čolu mnogo volim, prijatelji smo više od 30 godina. On je prava legenda. Samo njemu može da pođe za rukom da uprkos dva poslednja loša albuma, napuni "Marakanu". Rekao sam mu da mu već dugo fali dobra balada. Kada sam pisao ove dve pesme, znao sam da su po njegovoj meri.

Čola je, pak, govorio da je "san svakog stiha da postane deo Balaševićeve balade", kao i da se on uvek prepozna u Balaševićevim pesmama, kao i svaki čovek koji je voleo bar jednom u životu. Koliki je genije bio Balašević, lepo opisuje i odgovor Željka Joksimovića, kada su ga pitali zašto ne piše tekstove: "Šta da pišem posle Balaševića? Pa ja ne mogu da izgovorim to što on napiše". Velikom pesniku Đorđu Balaševiću je 2012. ukazana čast kada se našao u kapitalnom izdanju institucije Brankovo kolo, "Antologija srpske poezije (1847-2000), zajedno sa još 289 srpskih pesnika, počev od Branka Radičevića. U "Antologiji" je zastupljen s tri pesme - "Naopaka bajka", "Čovek sa mesecom u očima" i "Neki novi klinci".

Posle blistave kantautorske, ali i književne karijere, Đole se u 53. godini latio filma. Njegov prvenac "Kao rani mraz" iz 2010. bio je prava porodična manufaktura Balaševića - Đole je bio režiser i scenarista, supruga Olivera producent i glumica, ćerka Jelena asistent režisera, a ćerka Jovana i sin Aleksa glumci. Ova dugometražna igrana balada nadahnuta je "Pričom o Vasi Ladačkom", ali je filmska priča umnogome odstupila od pesme, te su se mnogi pitali zašto Vasa ne umire, kao u pesmi.

- Rekao sam, man'te me, ljudi, radnja filma dešava se 1919. godine, svi likovi, i ako su postojali, odavno su mrtvi - objasnio je tada Đole. - I Vasa. Zašto da ga "ubijem" dvaput? Hteo sam da pokažem da između devetnaestogodišnjeg Đoleta, koji je napisao tu pesmu i ovog čiče danas sa 53, ima bitne razlike u poimanju života. Hoću reći, Vasa Ladački nije ime čoveka. To je, pre, ime sudbine.

Ipak, Balašević nije mogao bez svoje publike i koncerata, uključujući i one humanitarne. Nastupao je do smrti, a prvi i poslednji veliki beogradski koncert na otvorenom prostoru, održao je 24. maja 2013. sa "Panonskom mornaricom" na Kalemegdanu. Uprkos kiši i oluji, 30.000 Beograđana pevalo je sa Đoletom puna tri sata, a on ih je pozdravio rečima: "Pa, gde ste vi sve ove godine?"

- Kada pričam o posebnom odnosu između beogradske publike i mene, neki to obično tumače kao podilaženje - objasnio je jednom Balašević. - Pokušao sam da budem na distanci, hladan do kraja, ali prošao sam kao bokser koji izdrži 14 rundi i u 15. dobije po tamburi. Beograd ima posebno srce. Svaki koncert u ovom gradu je za mene vrsta maturskog ispita, a susrete sa beogradskom publikom doživljavam kao veoma dragu čaroliju.

SPREGA POLITIKE I ESTRADE

- POLITIKA me zaista ne interesuje i mislim da je to najniži vid eksponiranja - rekao je Balašević kada su ga pitali da li je imao ambicija da postane narodni poslanik. - Normalno, postoji i estrada, koja je vrlo srodna nauka politici. To je potpuno istom nivou kao nekad, samo što su tada drugovi birali balerine, operske pevačice, glumice... Kada sam to spevao u pesmi "Oni", malo ko je to shvatio. Rekao sam da su "drugovi da bi čuli narodne reči, krenuli u hajke na narodne pevaljke". Što se tiče izveštaja iz Skupštine, oni su kao filmovi Vima Vendersa, odvratni su ti, ali moraš da ih gledaš.