PROSTA DUŠA SLOVENSKA (3): Pljuštale uvrede zbog Sarajeva
ODBIO sam poziv za mobilizaciju, za rat i mržnju, poziv za mir nisam mogao da odbijem.
Foto Arhiva "Novosti"
Ovim rečima je Đorđe Balašević objasnio motiv svog puta u Sarajevo, prvog posle rata, gde je 7. i 8. februara 1998. godine, u dvorani "Skenderija", održao rasprodate koncerte u organizaciji Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, čiji je ambasador dobre volje bio. Koncerti su nosili naziv "Sloboda kretanja i pomirenja", a sav prihod od ulaznica išao je u humanitarne svrhe.
A da će ići, bilo je jasno svih prethodnih godina. Jedino se Đole odazvao pozivu da 1992. napiše jednu strofu za svojevrsnu himnu Sarajevu. Ispostavilo se da su u Sarajevu, od svih pozvanih, tu himnu pevali samo Balašević i njegov brat po peru i gitari Kemal Monteno. Godinu dana ranije, 1997, "panonski mornar" održao je prve posleratne koncerte u Sloveniji i Hrvatskoj, a tamošnji uglavnom mlađi novinari bili su dobronamerni i korektni. Imali su, doduše, primedbu da karte za našeg Balaševića koštaju kao za svetske zvezde, na šta im je odgovorio da on to za njih i jeste.
- Jedno od pitanja je bilo i kako to da sam ja napisao bolju pesmu o Vukovaru nego Hrvati ("Čovek sa mesecom u očima" iz 1993) - pričao je Balašević. - I ostale pesme, u kojima sam obrađivao druge teme, takođe su bolje od hrvatskih. Rekao sam im. Sve ove, ne mogu da kažem čak ni provokacije, brzo se zaborave, a koncerti se pamte.
KNjIGE KAO REMEK-DELA
DOK se Jugoslavija raspadala u krvi, Balašević se više nego uspešno ostvario i kao književnik, a svaka njegova rečenica ili stih na papiru bili su pravo remek-delo. Prvi roman o ljubavi i muzici "Tri posleratna druga", koji i dalje važi za jednu od najčitanijih knjiga na ovim prostorima, objavio je 1991. Zbirku pesama "Dodir svile" objavio je 1996, a iduće godine stigao je i roman "Jedan od onih života", potresna priča o besmislu rata, kao i knjiga "I život ide dalje... (sve dalje odavde...)", sa kolumnama koje je pisao za "TV reviju". Objavio je i knjigu u formi scenarija "Kao rani mraz" (2005), "Kalendar mog detinjstva: prvi deo" (2017), a poslednje delo mu je "Knjiga koje nema" iz 2018.
A onda je na red došlo Sarajevo. Novosadski kantautor nije mogao da se odbrani od pitanja da li se boji odlaska i koji su mu motivi.
- Ovi koncerti su priznavanje principa za koje sam se zalagao i iza kojih sam stajao svih ovih godina - rekao je tada, za "Novosti", Balašević. - Možda nije fer da bend i ja idemo prvi u Sarajevo, da pokupimo "zlu energiju", ali žrtvovaćemo se i baš bih voleo da vidim hoće li nam neko prebaciti zbog toga.
Tih dana Đoleta su prijatelji u šali zvali Ferdinand, a mnogi su govorili da se u šeher Sarajevu sprema atentat na njega. On je odgovario da se nada da ih tamo čeka mnogo ljubavi i da će uspeti da iskontroliše bujicu emocija u "Skenderiji". Tako je i bilo.
- Dobro veče, Sarajevo, došao je i taj dan, ratovi prolaze, ljudi ostaju - otvorio je drhtavim glasom Balašević koncert, na šta je "Skenderija" eksplodirala od emocija.
- Prešao sam tri velike reke da dođem do vas, one male nisam ni brojao. Prešao sam neke planine silne i neke granice. Ali, ne vredi, mi ćemo uvek biti zemljaci.
Vašingtonski "Post" pisao je da je "srpski Bob Dilan" srušio granice rata u Sarajevu, ujedinio emocije prisutnih u "Skenderiji" i naterao ih da istovremeno plaču i pevaju.
Ali, mediji bliski Miloševiću su Balaševića kod kuće dočekali kao izdajnika, spočitavajući mu da je išao da peva muslimanima, umesto za srpsku decu. Bio je, kaže, izložen svim mogućim uvredama.
- To što Haris Džinović peva u Beogradu smatram normalnim, ali ne smatram normalnim da mi od tih 10.000 ljudi, njih 9.000 zamera što sam bio u Sarajevu - reći će tada Balašević.
- Bio sam prvi koji je odavde otišao tamo. Činilo mi se da radim vrlo lepu stvar.
Otišavši u Sarajevo, shvatio sam da ne radim lepu, nego jednu neprocenjivu stvar, za šta sam ovde bio izložen raznim uvredama.
Sutra: Dva venčanja sa Oliverom