ZBOG NJEGA NIJE OTIŠLA NA OLIMPIJADU U MOSKVU: Životna priča Olivere Balašević - od gimnastike, mladeža, do njenog Panonskog mornara (FOTO)

Rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu, za koji je kasnije govorila kako je to jedini grad u kojem ona nije "provincijalka".

Svoj put večito aktivne devojčice, stalno u pokretu, i sad posle toliko decenija, Olja je započela na gimnastičkim treninzima kojima je ostala posvećena punih 11 godina. Ostvarila je brojne uspehe, takmičeći se u četiri discipline, a sigurno je najveći osvajanje olimpijske norme za Olimpijadu u Moskvi 1980. godine.

Danas ume da kaže - "ja nisam bivša gimnastičarka, ja sam bivša reprezentativka u gimnastici, a gimnastičarka sam i dan-danas."

ako je kasnije pisala u svojoj knjizi, imala je ona i draže norme.

- Nema te norme na koju sam se namerila, a da nisam uspela da je ostvarim. Ako od života ne napraviš olimpijadu, kao da u njemu nisi ni učestvovao: pobediti u skakanju s mosta u kategoriji takmičarki do šest godina; trijumfovati u unošenju tri tone uglja u konkurenciji parova sa mamom; izvesti zvezdu na gredi upecanoj u Begeju; prva skočiti “cukaharu”; diplomirati sa najboljim prolaznim vremenom u disciplini majke dva deteta; ne propustiti visinu ni jednog roditeljskog; sa obe unuke ubedljivo, bez potrebe za foto-finišem, pobediti u trci dečijih kolica kroz Zmaj-Jovinu ulicu u Novom Sadu. I sve to samo da bih svim tim neosvojenim i sa po kojom osvojenom medaljom pretopljenom u zlato, pokušala da restauriram i popravim polupani porcelanski tanjir oslikan neoprostivo tegobnim životom moje mame.

Brže, više, jače.

Bolje, jednom rečju.

Uvek najbolje što možeš - napisala je u svojoj knjizi Planeta Dvorište.

Susret sa Đorđem Balaševićem promenio je njene planove, pa tako u Moskvu nije otišla. Kako je već mnogo puta citirano Đole je prevagnuo kao "peta disciplina".

Jednom prilikom je govorila da je to bilo ostvarenje njenog sna.

– Kao gimnazijalka sanjala sam sebe u kući punoj čipke, kako pečem kolače, a jedan dasa tu negde u mojoj blizini piše pesme. Eto, taj san mi se ostvario – pričala je tada uz osmeh i setila se kako je kao dete uz ručak stalno pevala, a majka Pelka joj govorila: „Sine, nemoj da pevaš za ručkom jer će muž da ti bude nem.“ To narodno verovanje se, očito, nije ostvarilo.

Olivera je verovala da su njih dvoje bili povezani i mnogo pre te 1979. godine kada su se sreli. Imali su mladež na istom mestu, njegova sestra bila je starija od njega isto koliko i njen brat od nje... mnogo toga neobičnog se poklapalo.

Tako se Olja odlučila za karijeru supruge i majke, ali nije odolela Đoletovoj želji da baš ona igra Jucu u filmu "Pop Ćira i pop Spira". Osvojio ju je jednom rečenicom - "Mnogo ćeš mi pomoći".

Kasnije se pojavila i u filmovima "Ulični pevači" (1981. godine), "Specijalna redakcija" (iz 1989. godine) kao i u filmu "Kao rani mraz", koji je režirala zajedno sa suprugom 2010. godine.

Gimnastičarka koja je diplomirala DIF u rekordnom roku, sportistkinja koja je uspela da izbori brojne medalje, mama troje dece koji su završili fakultete i izrodili decu, napisala je knjigu "Planeta dvorište" koja osvaja sva srca i ovih dana čeka drugo izdanje.

I dalje, mnogi je najlepše vide u slikama iz Đoletovih pesama i ispovesti, kako skače salto sa pontona u Dunav dok joj Panonski mornar čuva češljiće na plaži i gleda u daljinu.

Najlepši izraz njihove ljubavi sažet je u nežnoj rečenici "eto, i danas sam uspeo da te nasmejem" a baš ta rečenica je pomogla ovom bračnom paru da prebole sve životne teškoće.

(Lepa&Srećna)