"ĐORĐE BALAŠEVIĆ JE NAŠ BOB DILAN!" Poznati kritičar Petar Peca Popović o smrti kantautora
KANTAUTOR Đorđe Blašević napustio nas je juče u 67. godini života.
Poznati rok kritičar Petar Peca Popović povodom njegove smrti izjavio je na RTS-u:
- Jedna mala kultura kojoj mi pripadamo nema toliko velikih ljudi, toliko velikih umetnika, toliko darovitosti koje je podrazumevao taj čovek - rekao Petar Peca Popović.
- Razni epiteti idu uz Đorđa Balaševića, ali kada kažete naš (Bob) Dilan, to je Đorđe Balašević. Ta poetika, darovitost, to prepoznavanje tih sitnica i detalja u svakodnevnom životu, to nezaboravljanje istorije, to nezaboravljanje tih čudesa, taj rečnik, rehabilitacija jezika, to je sve Balaševiću išlo od ruke kao retko kome u našem jeziku - naglasio je Popović.
On je konstatovao da još nismo svesni gubitka koji nas je danas zadesio.
- Ne zaboravite, 1987. Đorđe je snimio pesmu "Samo rata da ne bude" i zbog te pesme i mnogih drugih on se raznima zamerio. Moj duboki osećaj, kada se pre neki dan delilo ono ordenje za Dan državnosti, o Đorđa Balaševiča su se ogrešili. Ta četiri njegova vršnjaka koja su dobila, on tu pripada, to je taj kvintet - smatra Popović.
Dodao je da Balašević nije dobio ono što njegov talenat i njegovo delo zaslužuju i da sada, oni koji su se ogrešili o njega, imaju priliku da mu upute izvinjenje, da mu se poklone i kažu koga smo izgubili.
Istakao je i da mu grad Beograd mnogo duguje imajući u vidu da je u Sava centru imao više od 130 rasprodatih koncerata.
- Da je to neko uradio u Karnegi holu u Njujorku, a Karnegi hol ima sedam sala, jedna sala bi bila nazvana po njemu. Nemojte da merimo to kroz novac, kroz brojeve 130. Merimo to kroz emocije koje su potrošene, kroz decu i te mlade ljude koji su dolazili da u toj koncertnoj sali on se ispoveda sa bine, a oni prisustvuju svaki put drugačijoj liturgiji - rekao je Popović.
Kada pomisli na Balaševića, dodao je Popović, pomisli na emotivnost i darovitost koju je sa sobom nosio i sačuvao sve vreme, "iako to nije lako u tom poslu posle toliko godina".
- Nekoliko meseci kasnije, na festivalu 1978. u Opatiji Đorđe Balašević je zastupao Novosadski centar i pevao je pesmu "Neki novi klinci". U polufinalu je izašao u jednoj običnoj košulji, za razliku od svih onih koji su u hotelu nosili leptir mašne i frakove. Otpevao u polufinalu tu pesmu i kada je završio kompletna sala je ćutala - prisećao se Popović.
Dodao je da su pre finala sedeli u njegovoj hotelskoj sobi, gde je Balaševića pitao da li ima još neku pesmu.
- On je uzeo akustičnu gitaru i otpevao mi je pet ili šest pesama i pitao šta mislim. Rekao sam da mislm da te pesme vrede dva miliona dolara. Prevario sam se, te pesme su vredele četiri miliona dolara, jer toliki je bio inkas od tih pesama kada su objavljene. Od Balaševića nikada niste mogli da znate šta će vam doneti i predstaviti kao svoje. To je jedan talenat - dodao je Popović.
Bog ga je zasipao talentom
Popović se prisetio i reči bosanskog pesnika Abdulaha Sidrana koji je, svojevremeno, za Arsena Dedića rekao da, kada je bog delio talente, Arsen je stao nekoliko puta u red.
- Đorđe nije trebalo da stoji u redu. Njega je bog, onaj veliki, panonski, zasipao talentom, darovitošću i smislom za multikulturalnost i dobrotu koju podrazumeva Vojvodina. On je iz jedne takve porodice koja ga je obavezivala da to ne zaboravi. A ta kultura, vojvođanska, mnogo se ogrešila o njega, jer šta je bio Mika Antić za svoje vreme i generacije, to je Đorđe Balašević bio za sve one koji su rođeni posle 1950. - smatra Popović.
Na konstataciju voditeljke da je Balašević bio zabavljač na sceni, Popović je odgovorio - "Bio je sve!"
- Jednom prilikom rekao mi je da je imao koncert od četiri sata sa šest pesama, zato što nikada niste znali u šta će izaći to kada Đorđe Balašević izađe na binu - zaključio je Popović.