MNOGIMA SUDE PRE SAMOG SUĐENJA: Milena Pavlović progovorila o Miki Aleksiću, o njenim rečima će se mnogo diskutovati

- Ja sam bila kod Mike i svako ko je bio u tom radu nije ostao ravnodušan. Ovo je jezivo zaista. Za mene je Mikin sistem bio previše surov, ja sam izlazila iz grupe i vraćala se u nju, on je meni to dopuštao i u tome je bio okej. Bila sam dete koje se traži, bila sam preosetljiva i u pubertetu. Moram da priznam da je nekima njegov strogi sistem odgovarao, ja sam već sa prvom ulogom videla koliko je ovaj posao surov. Radite u hladnim prostorima, glumite da je leto, imate neprijatne situacije i van seta sa ljudima sa kojima se prvi put srećete. Recimo u pozorištu u kojem igram, odnos kolega prema meni mogu u neku ruku nazvati i mobingom, toga ima svuda. Ništa nisam reagovala zbog toga jer mislim da postoji neka druga kosmička pravda da to reši. Nemam dovoljno podrške i zaštite da bih to rešila i zato sam mnogo razmišljala o ovom slučaju. Mislim da se previše zloupotrebljava što su Milena i Iva izašle u javnost, one su hrabre i svaka im čast, ali postoje neki ljudi na Tviteru koji ih podržavaju, a oni su sami agresori. Shvatate koliko je to ozbiljno. Ovo je škakljiva tema i ne bi trebalo da se zloupotrebi - započela je svoje iznošenje Milena Pavlović u jutarnjem na K1 televiziji o slučaju koji je potresao domaću javnost.

- Čula sam se sa jednom prijateljicom koja danas nije glumica i koja je samo tri meseca bila kod Mike u školi, pride je bila odlučna i rekla da neće tome da prisustvuje. Bilo je baš potresno kad mi je rekla: “kao da mi je neko sada izvadio skelet iz detinjstva i stavio ispred mene, da se suočim sa njim”. Ona kaže da je u jednom trenutku Mika tražio da se skinemo u gaćice i brushaltere i rekao: “to ćete raditi stalno u garderobama, presvlačićete se pred muškarcima”. To je i jeste u našem poslu i danas tako. Ali je možda za te godine bilo preterano. Ja se stvarno toga ne sećam, znam da nas je slao na umivanje, sećam se toga da mi kaže kako hodaš na štiklama, a ja u tom trenutku hodam na maminim cipelama, jer nemam svoje. Ja sam se oblačila tada kao dečak, nisam imala cipele, on jeste terao da dolazimo u suknjama. Ali su nas i na Akademiji učili da nosimo suknje i to nam je bila uniforma, tako da on nas je pripremao u tom smislu za budućnost - dodala je.

- Njegova žena ne sme da se stavi na stub srama, samo zato što mu je žena. Ne znamo da li je ona nešto znala ili ne i ne možemo nju da osuđujemo. Ja ne bih svu ljagu svalila na Miku Aleksića, kad bih mogla stala bih u njegovu odbranu. Zato što neko treba da stane, nismo mi ti koji treba da sudimo. Podržavam svoje koleginice i strašno je šta su doživele. Ali znam mnoge slučajeve gde su mnogi ljudi bili osuđivani pre samog suđenja, gde su ostali bez igde ikoga, niko nije hteo da stane uz njih, a na kraju se ispostavilo da nisu krivi.