DONELI SMO ISTINU O ZLODELIMA: Aleksandra Kovač, za "Novosti", o muzici za film "Dara iz Jasenovca" i nominaciji za Zlatni globus
PRVI put u istoriji domaće kinematografije, jedan srpski film, "Dara iz Jasenovca", nominovan je za nagradu Zlatni globus, i to u svim kategorijama, uključujući i onu za najbolju muziku.
Komponovala ju je, zajedno sa dugogodišnjim partnerom Romanom Goršekom, kantautorka Aleksandra Kovač. Ona ističe da je neverovatna čast biti deo autorskog tima ovog važnog filma.
- Mnogo pre nego što smo saznali za kandidaturu, Roman i ja smo osećali zahvalnost što smo dobili priliku da muzikom odamo počast svim srpskim, romskim i jevrejskim žrtvama Jasenovca, i antifašistima svih naroda i veroispovesti - priča za "Novosti" Kovačeva.
- San svakog filmskog kompozitora je da radi za vrhunska ostvarenja, i mi smo dobili takvu priliku sa "Darom". Kandidatura znači da smo kreirali muziku po svetskim standardima, i da je ona svojom autentičnošću i kvalitetom odgovorila zahtevima takve produkcije, a to nije mala stvar.
o Kako je tekao stvaralački proces?
- Nas dvoje, posle 20 godina zajedničkog rada, imamo sistem koji perfektno fukcioniše. Potičemo iz različitih miljea - on iz rokenrola i andergrounda, ja iz popa i soula, ali se zato odlično nadopunjujemo. Svako doprinosi svojim idejama i znanjem, i najvažnije je što jedno drugo inspirišemo da budemo bolji. Rad na filmu je započeo pre godinu i po dana, telefonskim pozivom reditelja Gage Antonijevića. Rekao mi je da nam šalje scenario Nataše Drakulić, i ispričao, u kratkim crtama, kakav film želi da snimi. Od tog trenutka, počela sam da komponujem, pre nego što sam videla i jedan snimljeni kadar. Bilo nam je jasno da će ovo biti veliki film, potresan i snažan, i da će muzika predstavljati element priče, odnosa likova i atmosfere.
INTERNET VEZA SA BUDIMPEŠTOM
SNIMANjE je bilo otežano u doba pandemije?
- Pre svega, nije bilo lako organizovati rad u drugoj zemlji. Živimo, međutim, u 21. veku, pa nam je tehnologija pomogla da iz Beograda, putem lajvstrima, snimimo "Budapest Skoring" orkestar od 60 muzičara i hor od 50 pevača. Jedan od najboljih svetskih orkestara za snimanje filmske muzike izveo je celokupnu partituru. Oni su bili u tamošnjem "Studiju 22", jednom od najboljih planetarnih muzičkih studija, a Roman i ja u Beogradu. Posle tri dana snimanja, znala sam da je ovo nešto najbolje što smo uradili do sada. Muzičari su mi gudalima tapšali posle završetka snimanja, i dali mi jedan od najlepših komplimenata. Rekli su mi da sada i Srbija ima svog Morikonea.
o Tvrdite da nema dobrog filma bez dobre muzike?
- Ona je neodvojiv deo filmsko-narativnog sistema, kao jedan od likova. Generiše emociju između publike i slike. Gaga veoma dobro razume ulogu muzike u filmu, i ona mu je neizmerno važna, jer uporedo sa slikom, priča priču, služeći se autentičnim jezikom koji publika odlično razume. Muzika pomaže publici da svaku emociju doživi potpuno, katarzično i do kraja. Znala sam da to podrazumeva veliki orkestar i hor, jer smo taj stil već načeli u filmu "Zaspanka za vojnike", a i ovakvo ostvarenje to zaslužuje. Želeli smo, međutim, da ovo ne bude klasična orkestarska filmska partitura, već da nosi autentičnost našeg podneblja i folklora naroda koji su stradali u Jasenovcu - Srba, Roma i Jevreja.
Romanove ideje za kombinovanje elektronike i različitih atmosfera su bile pun pogodak, jer smo time dobili nešto što čini muziku posebnom. Sa jedne strane, ona donosi duboku i iskrenu emociju, a sa druge strepnju i sav horor logora u kome su nevini ljudi, žene i deca ubijani na najsvirepije moguće načine. Kada su počele da nam stižu snimljene scene i sekvence iz filma, znali smo da smo na pravom putu.
FILMSKO I POZORIŠNO ISKUSTVO
KOVAČEVA već ima zavidno iskustvo na polju primenjene muzike. Godine 2013. upisala je specijalizaciju na Edinburg univerzitetu, i dobila zvanje magistra nauke iz oblasti komponovanja muzike za film i nove medije. Te godine je bila nominovana za dve prestižne nagrade na Saundtrek simpozijumu filmske muzike u Kelnu, i BAFTA nagrade u Škotskoj. Po povratku u Beograd, zajedno sa Goršekom radila je na svim projektima Gage Antonijevića - serije "Ubice mog oca" i "Državni službenik", kao i film i serija "Zaspanka za vojnike". Kovačeva je komponovala i za film "Šavovi" Miše Terzića, kao i za sitkom "Slučaj porodice Bošković".
Aleksandra i Roman su dobili pozorišnu nagradu "Joakim Vujić" za muziku u Šekspirovoj "Buri", a kasnije su dosta sarađivali sa teatrom "Madlenijanum".
o Ističete da ovaj film mnogo znači celom srpskom narodu?
- Nažalost, još uvek vučemo posledice devedesetih, gde je Srbija stekla jako loš imidž, koji je uslovio tretiranje naših filmskih ostvarenja. "Dara iz Jasenovca" donosi istinu o zlodelima koja su učinjena nad Srbima od strane ustaša za vreme Drugog svetskog rata, i možda je najbolji pokazatelj da je Srbija kroz istoriju uvek bila na pravoj strani. Vreme je da se istina, koja se o Jasenovcu krije i zataškava čitavih 75 godina, otkrije, i da se svi sa njom suoče. Izvršni producent, ali i glavni istorijski savetnik na filmu je bio profesor i rabin Majkl Berenbaum, najveći svetski stručnjak na temu Holokausta. Bitno je da se svi narodi, u čitavom svetu, suoče sa svojim lošim stranama i zlodelima. Vreme je za istinu, i to nikada nije bezbolan proces, ali je onaj koji uvek vodi pomirenju, praštanju i prihvatanju odgovornosti. Najveća vrednost ovog filma je što pokazuje činjenice i slavi nadu, ljubav i veru u ljudski duh, kao i dobrotu koja će uvek pobediti svako zlo.