INTERVJU Jova Radovanović: Titov kabinet nas oslobodio vojske

A sada, kada vidimo i čujemo Jovu, koji je nedavno napunio 80 godina, sebi možemo samo da poželimo da, i duhom i telom, starimo baš kao on.

"Sedmorica mladih" osnovana su davne 1959, a Jova im se priključio nekoliko godina kasnije.

- Ja sam imao bend koji je svirao na Tehnološkom fakultetu, i mi smo se družili - seća se, pričajući, za "Novosti", Radovanović. - Nije mi ni padalo na pamet da ću da dobijem poziv "Sedmorice mladih", sa velikim ushićenjem sam ga prihvatio. Nedelju dana nisam mogao da spavam uopšte. Brzo je to "leglo" - svi smo svirali džez, imali smo sličan repertoar. Ubrzo nam je stigla ponuda iz Evrope za gostovanje, pa sam u hodu savladavao program.

o Sa ove vremenske distance, šta je to "Sedmoricu mladih" činilo toliko jedinstvenim?

- Meni se sviđao džez, zato sam i počeo da sviram. Shvatili smo da od džeza ne možemo ni osnovne troškove da pokrijemo, ali je on bio odlična osnova da sve drugo što smo radili bude kvalitetno. Počeli smo da sviramo popularnu muziku, da bi ansambl mogao da opstane. Vrlo brzo smo postigli veliki kontinentalni uspeh. Našem talentu možemo da zahvalimo to što nismo služili vojsku. Iz Titovog kabineta je poručeno, otprilike, "oni nama više vrede napolju", jer smo mi tada u inostranstvu širili sve ono što je bilo lepo. U ono vreme je dosta nekvalifikovanih ljudi odlazilo iz zemlje, pa se pričalo da su Jugosloveni ti koji kradu.

o Sarađivali ste sa Biljanom Ristić, Suzanom Mančić i drugim estradnim zvezdama?

- Naš šou-program "Sedam plus sedam" bio je među boljima, i svako ko je nešto vredeo tada u Jugoslaviji gostovao je kod nas. Nada Knežević je duže sarađivala i išla na turneje sa nama.

o Šou-programi su nekad bili sasvim drugačiji?

- Sve je bilo dostojanstvenije, nije srozavano na najnižu letvicu. Bilo je i tada šarma, seksepila, ali, po mom mišljenju najvažnije je imati meru.

o Kroz decenije, i humor se promenio?

- Način života određuje i kakav će humor da bude. Tehnološki napredak je u velikoj meri promenio sliku sveta, komunikacija je totalno drugačija. Ranije se poštovala rečenica, i njih ne treba da bude 150. Gledaj da u jednoj rečenici saznaš sve. Danas se to svodi na jednu reč. Ono što je duhovito, ipak, ostaje smešno za sva vremena. "Radovana Trećeg" smo gledali po sto puta, a i danas klinci to gledaju i smeju se.

o Ljudima ste uvek donosili, ali ste i sami stalno "nosili" osmeh?

- Milo mi je kad mi kažu: "Hvala vam što ste mi mladost učinili srećnom." To mi je znak da ono što sam radio nije promašaj, i da je vredelo.

o Od "Sedmorice mladih" među nama su, uz vas, Ljubiša Milić i Nebojša Kunić. Javnost je posebno potresao odlazak Milutina Vasovića Vasketa?

- Kad ljudi tako rano odu, to je šok. Kobna je bila aneurizma na aorti. Nije ni bolovao, niti je znao da ima taj poremećaj, umro je tokom noći. Svi ti gubici moraju da se odboluju. Strašna tuga, ali, to je život.

o Kako gledate na rijaliti programe?

- Kivan sam što lepeza programa nije malo bogatija, pa da ljudi izaberu. Mogu, doduše, i to da urade, da odu na "Jutjub" i gledaju ono što im se sviđa. Što se televizije tiče, ljudi u RTS, koji plaćamo, trebalo bi da imaju malo više sluha, i da prave program namenjen svima.