Monx feat. Wikluh Sky - Dodaj mi funk

Nažalost, kako to obično biva na ovim prostorima, originalni žanr je najčešće ili razvodnjen ili neprepoznatljiv do one mere kad više nije jasno o kakvoj se, zapravo, muzici radi. Recimo, funk: krajem sedamdesetih i naročito osamdesetih bilo je sijaset pokušaja da se nešto predstavi kao „funk“, da bi se lako otkrilo da je reč o klasičnom disco šablonu (poput Bobana Petrovića i njegove grupe Zdravo), tek jedva začinjenom lakim funky elementima.

Spisak onih koji su navodno bili u funk elementu epohalno je nedosledan; grupa Kim koju je predvodio Kire Mitrev predstavljala se kao funk-reinkarnacija; funkom su se igrali Oliver Mandić, Miša Blam, Rambo Amadeus, grupa Funky House Band, da bi se tek pojavom Dina Dvornika stiglo do najbliže verzije onoga što zovemo rock-funk. Ukratko, funk je uglavnom služio kao ukrasni detalj da se zvučna slika obogati, a ne kao žanr u kojem se muzičari najugodnije osećaju.

Posle toliko godina, pojava projekta „Monk feat. Wikluh Sky“ pod kreativnim vođstvom Željka Mitrovića, konačno donosi autentičnu funk ideologiju u tehnološki superiornoj produkciji. Pesma „Dodaj mi funk“ poseduje sve neophodne elemente žanra; bogati instrumentarijum, sočni ritam, žestoke duvače, soulful vokale i vanredne bas egzibicije basiste Mitrovića koje povremeno podsećaju na Marcusa Millera ili Victora Wootena toplinom i posebice tehnikom. Čvrsta rock podloga otvara prostor za zavodljivu melodiju i neodoljivu potrebu da se pleše; ovo nije nikakav fusion ili jazz-rock mix, već funk stvoren po autentičnim principima blistave svirke, moćnog ritma i soul eksplozije, koje donose lepršavu razdraganost i neobuzdano veselje. Groovy! 

Monx feat Wikluh Sky - Laž

Za razliku od pesme „Dodaj mi funk“ koja kao brzi voz udara slušaoca hipnotičkim ritmom, numera „Laž“ je muzički komplikovanija, mnogo više jazzy, s naglašenim soul pasažima i inteligentnim klavijaturama koje donose retro dah sedamdesetih godina. Međuigra ritam sekcije i vokala stvara opuštenu cool-atmosferu u kojoj do izražaja dolaze efektni detalji, poput duvačkih upada ili efektnih bas linija, što čitav ugođaj izdiže na nivo instrumentalne maestralnosti i perfekcije.  

Konačno, ova je pesma dokaz da termin „funk“ nije jednoznačna šema; naprotiv, naglašena emocionalost i sposobnost da se energija primeni na ovakav up-tempo, govori o vrhunskim muzičarima čije se uživanje i radost mogu gotovo fizički osetiti. Funky funk, definitivno!