OVAKO JE DŽEJ GOVORIO ZA "NOVOSTI": Uradio sam nešto što niko do tad nije, a reči Tome Zdravkovića zauvek ću pamtiti

Porodica će izjave saučešća primati od 14 časova, a zbog pandemije korone komemoracija neće biti održana. Obdukcija je pokazala da pevač nije bio zaražen koronom.

Džej će počivati u grobnici pored glumaca Ivana Bekjareva i Tike Arsića. Kum pokojnog pevača, Zoran Jagodić Rule, ispuniće mu želju pa će Džeja na večni počinak ispratiti 50 violina, koje će svirati muziku 60'.

Kada se Ramadanovski daleke 1987. na festivalu "Mesam", sa pesmom "Zar ja da ti brišem suze", prvi put predstavio javnosti, nije slutio da će samo desetak godina kasnije postati jedna od najsjajnijih zvezda domaćeg estradnog neba. Zarazni temperament njegove interpretacije, specifičan imidž, stil igranja i sjajne pesme - učinili su svoje. Priča o Džeju podseća na moderne američke bajke o uspehu. Od detinjstva se trudio da bude originalan i prepoznatljiv, da izgradi neki svoj stil. Moralo je tako da bude, jer je Džej rastao na Dorćolu, koji je zauvek ostao u njegovom srcu.

- Imao sam sreću da budem rođen na Dorćolu i što me je ovaj kraj vaspitavao - ispričao je sredinom devedesetih Džej, za "Novosti". - Dorćol je uvek imao duha i tri pravila kojih si morao da se pridržavaš - poštuj starije od sebe, poštuj roditelje i nikada na silu ne dolazi do love. Otimati pištoljem, upadati u stanove - to je u ovom kraju bilo strano.

Bio je najmlađe dete, i jedini sin u porodici obućara Mazlama i radnice Gradskog zelenila Barije.

- Ćale mi je bio pošten čovek koji se mnogo namučio u životu - govorio je Džej za naš list. - Dočekao je moju popularnost. Nije bilo srećnijeg čoveka od njega kada sam počeo pošteno da zarađujem hleb. Krivo mi je što ocu nisam pružio dovoljno. Bili smo velika sirotinja i ćale je često govorio da mu je želja da se okupa u velikom kupatilu. E, baš mi je zbog toga i žao, što mu nisam omogućio da ode u neku banju, da se odmori i malo uživa.

Ime Džej dala mu je majka, inspirisana indijskim filmovima koji su bili u modi neposredno pre njegovog rođenja:

- Moja majka je bila luda za njima i čvrsto je rešila da, ako rodi sina, on dobije ime Džej, po junaku jedne indijske melodrame. Džej je lepo ime, neobično. Kao da je znala da ću biti pevač.

Bio je vešt klikeraš. Igrajući se, zaboravljao je na ručak, a često i na večeru, pa je dobijao batine od bake Čelike. Školu nije mnogo voleo. Bežao je sa časova i odlazio na Kališ, i po ceo dan visio na bilijaru i ringišpilu. U dnevniku je ređao kečeve, ali je zato brzo učio štosove starijih mangupa. Tu je prvi put počeo da šibicari.

- Da sam umetnička duša shvatio sam kada sam kao klinac, ovde u restoranu FK Dorćol, lupao u konzerve od salate i u oluk, i pevao "Čaje šukarije" - kazivao nam je Džej. - Imao sam šest godina. U restoranu su postojala dva bilijarska stola na kojima su igrali poznati Dorćolci. Davali su mi čokoladice "životinjsko carstvo", jer su znali da sakupljam sličice, a ja sam njima pevao. Strašno su me gotivili kao klinca. Čak toliko da mi je Mija Tatarin, kad se ženio 1976, stavio leptir-mašnu da izgledam kao gospodin. Tada mi je kupio i odelo.

Drugi put je odelo obukao 1987. pred prvi nastup na festivalu "Mesam" u beogradskom Sava centru. Naručio ga je od nekih šanera, a oni su ga pitali gde da nađu tako mali broj, jer je bio visok samo 163 cm.

- Idite u "Ciciban" pa nađite - rekao sam im. - I našli su mi divno lister odelo u kom sam se posle i venčao.

Saradnja sa Marinom Tucaković i Aleksandrom Futom Radulovićem, rezultirala je Džejovim albumom prvencem naslovljenim baš kao i balada koju je otpevao na "Mesamu" - "Zar ja da ti brišem suze":

- Sa Marinom sam bio neviđeni tandem. Ona i Futa su me skroz pročitali. Osećala me je "do koske" i pravila balade koje sam samo ja mogao da otpevam sa dušom. Kada sam izašao na scenu Sava centra, us..o sam se od straha. Ispred mene je bilo pet hiljada ljudi. Rekoh sebi: Džeki, pevaj iz sve snage, pa šta bude! Dobio sam treću nagradu publike i kompliment od Tome Zdravkovića - "Ovaj će mali za dve godine na na estradi da bude tata".

Omaleni crnpurasti momak u pesme je unosio osećanja, što je publika prepoznala i obožavala ga.

- Uradio sam nešto što do tada niko od narodnjaka nije uradio - objašnjavao nam je Džej. - Prvi sam ubacio balade u narodnu muziku. Sa drugom pločom "Slažeš li se ti" počeo sam da igram - što je do tada bilo nezamislivo. Treća stvar koja je bila presudna za moju popularnost, bila je iskrenost.

Igranje Džej nikada nije učio. Korak koji odigra, kako je sam govorio, ne ume da ponovi, pa je svako njegovo "đuskanje" drugačije:

- Kao klinac odlazio sam na Kališ, na Zvezdine otvorene terene, jer su se tamo održavale igranke. Bio je fazon da skineš ples Džejmsa Brauna. A i crni smo obojica. Pomogla mi je saradnja sa Lepom Brenom, jer sam se pojavio u njenom filmu "Hajde da se volimo". Brena me je odvela kod svog menadžera Rake Đokića. Pita me Raka šta radim u životu, ja kažem: "Ništa, vrtim šibice". A on će Breni: "Šta si mi dovela ovog mangupa". Brena i Marina su ga ubeđivale kako "Ciganče sjajno peva", pa je Raka na kraju pristao da me uzme za pevača.

Što se tiče politike, Džej je uvek govorio da se njegova stranka zove GSP - gledaj svoja posla.

- Pevači treba da pevaju za sve ljude i za svaku stranku, jer ako se opredeliš samo za jednu, onda te oni iz drugih stranaka neće gotiviti. Svi misle da sam u Stranci srpskog jedinstva. Pevao sam za Arkana na promociji njegove stranke. Zvali su me Ceca i Oliver, i ja sam to prihvatio kao tezgu. Arkan me je posle zvao još tri-četiri puta, i nisam hteo da ga odbijem, da ne pomisli da neću da pevam jer je u pitanju baš SSJ.

A na pitanje "Novosti" da li sebe smatra legendom, odgovorio je, pre četvrt veka:

- Čim sam ja uspeo da u najgorem ratu i u najgore vreme napravim koncert za 30.000 ljudi, znači da ja sebe smatram legendom. Čim dođe jedan Goran Bregović i kaže meni: "Džeki, svaka ti čast, imao si više ljudi od mene na Sajmu", znači da pripadam toj grupi ljudi.

TITO, SLOBA, ĐINĐIĆ

- ODRASTAO sam uz Tita, sazrevao uz Slobu, a družio se sa Đinđićem - izjavio je svojevremeno Ramadanovski. - I danas držim Titovu sliku na zidu i ponekad uzvikujem "Živeo drug Tito. Živela i drugarica Jovanka", a i "Živeo i Džej". Slobodan Milošević se trudio da bude dobar đak iz Titove škole. Zoran Đinđić je bio izdanak nove generacije, demokrata koji se razumeo u Evropu. Bio je izuzetno inteligentan, pravi dasa. Zajedno smo putovali avionom za Nemačku. Đinđić je odlazio na neke konferencije, a ja na tezgu. Pričali smo u avionu i na aerodromima o ženama, o pesmama, ali ne i o politici.