IGRAĆU, JER SAM ODRASTAO BEZ ĆALETA: Reditelj Miroslav Momčilović sarađivao sa pevačkom legendom u aktuelnom filmu
DžEJ Ramadanovski se kratko pojavljuje u aktuelnom domaćem filmskom hitu "Vikend sa ćaletom", a poslednji put se u javnosti pojavio krajem oktobra, na crvenom tepihu u "Komabank dvorani", na premijeri.
Foto ATA Images
O saradnji sa preminulim folkerom, za naš list, priča reditelj filma Miroslav Momčilović.
- Snimali smo zajedno dva dana, ali smo se družili mnogo više - navodi Momčilović, za "Novosti". - Upoznali smo se pre nekoliko godina na Dorćolu. Pričali smo mnogo o tom filmu. Rekao sam mu da ću da mu pošaljem scenario da pročita. Pitao me je kako se zove film. Kad sam mu rekao "Vikend sa ćaletom", rekao mi je: "Ne moraš da šalješ, igram jer sam ja odrastao bez ćaleta". Tako je krenula ta emocija. On je odrastao u domu, pa ga je onda učiteljica iz Osnovne škole "Braća Baruh" uzela kod sebe. Jedan period detinjstva je proživeo kod nje u stanu. Pomogla mu je da napravi karijeru.
Momčilović je, kao i mnogi ovih dana, povukao paralelu između pevača i fudbalskog velikana Dijega Armanda Maradone, preminulog samo nekoliko dana ranije, kog je, kako kaže, svojevremeno takođe upoznao, površno.
- Džej je, slično kao i on, imao neku vrstu božanskog dodira, samo u mnogo manjim okvirima. To je, pre svega, zbog jezika, pa nije mogao da ostvari svetsku karijeru. Džej je bio jedan od onih ljudi koji imaju harizmu, zrače, vuku pažnju na sebe. Mi pričamo, on čuje neki zveket i počne u ritmu tog zveketa da igra, pa malo peva, pa pričamo dalje. Kao da ima izbačene antene 24 sata dnevno, i lovi zvukove, asocijacije... Kad neko ima tu vrstu talenta, može da radi svašta, u bilo kojoj vrsti umetnosti.
Kao ozbiljan sluhista, Džej je, kako veli Momčilović, ne samo usvajao to što mu je on govorio, već je otišao i korak dalje.
- Imao je svoje predloge koji su bili odlični, a onda je pojedinim glumcima davao indikacije. Tačno oseti šta treba da se uradi, nema veze što nije imao školu za to. Bez obzira na njegovo zdravstveno stanje, sve je išlo vrlo lagano. To su bila možda i najlepša dva dana na snimanju.
Reditelja je tužna vest u nedelju zatekla na skijanju.
- Odmah sam krenuo nazad. Dugo sam svestan da on ima tu vrstu dodira odozgo, i talenta koji moraš da daješ ljudima. Upravo ta vrlina, ti nekontrolisani izlivi ljubavi koji izviru iz njega po ceo dan, imaju svoju drugu stranu i svoju cenu. Čovek se potroši. Sav svoj talenat je delio sa nama, a tuga je ostala u njemu i na kraju ga je, na neki način, i ubila.