INTERVJU Zdravko Čolić: Poštovao sam mere i pravio nove pesme

- Čestitam 67. rođendan "Večernjim novostima" i zahvaljujem im na divnoj saradnji i podršci koja traje još od sedamdesetih godina - kaže Čola.
Pitamo ga koliko mu znače.

- Taj list se u mojoj kući kupovao još kad sam bio dete. Bile su i ostale najbolje, uprkos svim promenama u društvu. Za "Novosti" i njihova ostala izdanja, poput "TV novosti", vežu me brojna prijateljstva. Vremenom smo postali više prijatelji nego poslovni saradnici.

Neki od njih više nisu sa nama, neki jesu. Ali, uvek mi je lepo oko srca kad pomislim na njih. Uvek kad su "Novosti" u pitanju, hoću da dam intervju.

Čola nacionale nedavno je dobio dve nagrade Naksi radija: Zvezda za sva vremena i Nagradu za koncerte godine u beogradskoj "Štark areni".

- Inače volim radio kao medij - govori Zdravko. - Mislim da je za sve ljude koji se bave bilo kojim žanrom muzike, radio najvažnija institucija. Važniji i od novina i od televizije. Kad te zavrti radio, onda znaš da su ti pesme prošle. Od mojih početaka bavljenja muzikom bio sam vezan za radio. Tada nije bilo interneta, ni "Jutjuba", pa da možeš časkom da dođeš do teksta pesme. Znao sam po celu noć da slušam radio, ne bi li se zavrtela određena pesma. Onda bih otprilike hvatao tekst, kako bih kasnije mogao da je pevam sa rajom.

Koncerti u "Areni" bili su pun pogodak.

- Žao mi je samo što pored onih šest koncerata u "Areni" nisam uradio i božićni koncert, jer je interesovanje bilo zaista veliko. Karte su se najbrže prodale za peti i šesti koncert, ljudi koji su bili u organizaciji su mi rekli da su tek onda počeli da ih zovu i interesuju se da li će biti još nastupa.

Poslednje koncerte, pre pandemije, Čola je održao u martu, u Kraljevu i na Kopaoniku. A onda je sve stalo.

- Otkazao sam koncert u Opatiji, gde uvek bude ekskluzivno, Kragujevac je dva puta pomeran i na kraju odložen za iduću godinu, Berlin takođe, drugi deo američke turneje prebacili smo dogodine na jesen, Amsterdam smo takođe morali da pomerimo za iduću godinu - kazuje nam pevač.

A kako se nosio sa periodom izolacije i vanrednim stanjem?

- Poštovao sam sve mere, a i inače sam dosta disciplinovan - veli Zdravko. - Iskoristio sam taj višak slobodnog vremena za ličnu nadgradnju. Iskreno, mislio sam da je korona poput gripa i da neće trajati duže od dva meseca. Ne kažem da će virus nestati, verujem da ćemo živeti sa koronom kao sa gripom. Ko hoće, on će se vakcinisati, ko neće - neće. Kad si izolovan, moraš nešto da radiš. Ja sam se bacio na komponovanje pesama za novi album.

Zasada imam 17-18 pesama. Da li će ostati jedna, dve ili 10 pesama, to nije važno. Seo bih u studio, razmišljao, pravio pesme. Oko toga sam potrošio najviše vremena. Problem su mi tekstovi, ja nisam tekstopisac. Imam uvek radni tekst, izmislim nešto, napravim neku metaforu. Kada mi se javi melodija, zabeležim je na mobilnom telefonu.

Poslednji Čolin album "Ono malo sreće" bio je šarolik, publici su se svidele sve pesme, a ne samo jedna ili dve.

- Teško je proceniti - iskren je Čolić. - Volim šarene albume koji nisu jednolični, gde imaš stil koji preovlađuje. Nekako se u pop muzici podrazumeva da imaš neke brze pesme, srednje, lagane... Važno je kako su producirane. Probaću sa mojim muzičarima i, naravno, sa drugim saradnicima. Tu su i Nikša Bratoš i Voja Aralica, ali sam otvoren i za saradnju sa novim ljudima, ako neko pošalje pesmu sa već gotovim tekstom, kao, na primer, Aca Sretenović iz Kragujevca, koji je samo za mene napisao "Ničeg nije bilo između nas", ili Antonija Šola, autentični Sarajlija Fazla... Moje pesme su uvek u drugom planu, ali od njih počinjemo, pa onda izbacujemo, ubacujemo... Kada bih iskoristio dve-tri moje pesme, bilo bi super. Sada se ništa ne može planirati, ali verovatno ću novi album objaviti sredinom iduće godine, ili na jesen.

Pitamo Čolu kako gleda na koncerte na kojima je publika u grupicama od petoro bila ograđena u metalnim boksovima.

- To je stvar koja finansijski nije isplativa - kategoričan je on. - Jedna utopija, što se tiče finansija. To da jedan čovek bude na kvadratnom metru ili dva, može da bude za priredbe koje su neodložne, ali da bude stalna praksa, uvek, nemoguće je. Znači, samo radi događaja koji mora da se održi po svaku cenu. Nedavno mi je Bajaga poslao pesme "Tvoje oči" i "Moja draga" koje je snimio za svoj novi album. Dopadaju mi se, jer ih je drugačije uradio nego ja.

Tada je rekao da se sprema sa "Instruktorima" za koncert u Skoplju. Stadion prima 10.000 ljudi, a na njihovom koncertu ih je bilo 2.000. Nije to praksa, to je privremena varijanta, nema mi atmosfere. Problem je što se energija rasipa kad nije čovek do čoveka. Bolje je i kad je 200 ljudi jedan do drugog, nego 3.000 a da su razdvojeni. Čim razdvojite ljude, tu više nema energije. Čuo sam da se u Tajlandu već organizuju koncerti na kojima publika nosi maske. I peva ispod njih.

Kako su ćerke Una (19) i Lara (14) podnele period izolacije?

- Bile su svesne da nisu mogle da izlaze. Nije nam bilo dosadno što smo sedeli u kući. Igrali smo "Čoveče, ne ljuti se", organizovali turnire, provodili kvalitetno vreme zajedno. Sada je počela škola, Una je na fakultetu, nastava je onlajn, jedino ode na konsultacije. Lara ide u osnovnu školu, ima redovno časove.