GORAN BOGDAN ZA "TV NOVOSTI": Skandinavci su osetljiviji od nas, a mi smo u "Močvari" baš gazili po mulju i mraku

Rođen je 2. oktobra 1980. u Širokom Brijegu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Otac mu je profesor na Mašinskom fakultetu, majka profesorka matematike, a i tri rođena brata i dve sestre takođe se bave tehničkim i prirodnim zanimanjima. Goran je magistrirao makroekonomiju i završio tri godine Saobraćajnog fakulteta, i čak počeo da radi u hrvatskom Ministarstvu finansija, kada je odlučio da proba da upiše glumu. U ovu profesiju bio je zaljubljen od srednje škole, a sedam godina igrao je u amaterskim trupama.

- Jednostavno volim glumu. Nisam nikad razmišljao o tome zašto - iskreno započinje razgovor za "TV novosti" Goran Bogdan. - Ne određuje čoveka ono što je studirao ili čitao. Trebalo bi, iako nije svako u mogućnosti, slušati srce i ne robovati ni utabanim stazama ni očekivanjima. Što je više moguće ostvariti slobodu, to je čovek srećniji. Kada težimo slobodi tada smo kreativniji, življi, prisutniji, i nastojim, koliko mogu, da budem takav. Gluma dozvoljava mom karakteru, koga svašta zanima, da istražuje, da u istom trenutku bude više likova, i stalno me uči. Tera me da budem znatiželjan i da svet posmatram i analiziram, a to, i inače, volim da radim. Gluma je moj put ka punom ostvarenju.

Iako je Bogdan diplomirao 2012, poduži je spisak filmova koje je snimio u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Crnoj Gori, a poslednjih godina njegov kinematografski prostor prešao je i regionalne granice, budući da je imao značajnu ulogu u svetski popularnoj TV seriji "Fargo". Neki od naslova u kojima je igrao su "Broj 55", "Sonja i bik", "Agape", "Vere i zavere", a srpska publika ga je zavolela zahvaljujući seriji "Senke nad Balkanom", u odličnoj ulozi opasnog i moćnog Mustafe Golubića. Za ulogu Nikole u filmskoj drami "Otac", Srdana Golubovića, pripalo mu je glavno glumačko priznanje ovogodišnjeg Festa i Zlatna arena za glumačko ostvarenje na nedavno završenom Pulskom filmskom festivalu.
Gorana Bogdana, koji trenutno snima seriju "Vreme zla", po trilogiji Dobrice Ćosića, u režiji Ivana Živkovića, gledamo i kao inspektora Nikolu, centralni lik serije "Močvara", reditelja Olega Novakovića i po scenariju Milene Marković. Pretplatnici "Telekomovog" kanala Superstar napeti krimi-serijal od 10 epizoda prate od prošle nedelje (21.00), a od ove subote i gledaoci RTS 1 od 20 časova.

Kako se inspektor Nikola suočava sa strahotama i svirepim ubistvima koja istražuje?

- Nikolu, koji je već dugo u takvom svetu, krasi to što je odličan profesionalac u svom poslu. Dobrim inspektorom ga čini upravo to što je proveo veći deo svoje mladosti sa kriminalcima i bio u kriminalnom miljeu, i što ih poznaje. Bio je sa druge strane zakona, a i dan-danas je uvek blizu te strane, što ga čini svirepim, kao besan pas koji brzo nanjuši žrtvu i skače joj za vrat. Nikolu je odgojila močvara, uselila se u njega i postala njegov habitus. Zamišljam ga kao kakvu močvarnu životinju, malog aligatora ili ribu, koja se dobro snalazi u takvoj okolini. Nikolu ništa ne iznenađuje jer zna kakvi su ljudi i šta može da očekuje.

Inspektor Nikola je mračni junak, koji vas je, kako ste naglasili, vukao u dubine? Njegov karakter ispoljava se tek ponekad, a karakteriše ga, pre svega, ćutnja.

- Lik Nikole je slojevit, reljefan, mračan, čudan, drugačiji, zatvoren, a opet toliko emotivan. Bilo ga je gušt igrati. Ćudljiv je, ima buran karakter, lako plane i teško se tada zaustavi, ali u dubini duše ima dobra u njemu. I tu čuči dete koje nije razrešilo neke svoje nedoumice. Nikola je i porodičan čovek, zaštitnik, pogotovo žena, ne trpi nepravdu i jako je kažnjava. Baš je mračni vitez i bilo mi je teško da se srodim sa likom Nikole. Ne veže nas dvojicu mnogo toga zajedničkog, ali volim što je tako jer to mi je zanimljivo, uzbudljivo i nadahnjujuće.

Posvećeni ste snimanju serije "Vreme zla", u kojoj tumačite Bogdana Dragovića. Kako vam on leži?

- Bogdan je takođe komplikovan lik, ali je poseban na svoj način. Volim da ga igram, iako je konfuzan za tumačenje. Bogdan je čovek sa izdanim idealima, koji je sve stavio na kocku i izgubio. Sada, kao ranjena životinja, grize sve oko sebe, bori se i spasava. Zna se iz Ćosićeve literature kako on završava, ali veoma mi je zanimljivo. "Vreme zla" je veliki roman i volim kada radim veliku literaturu. Dobra književnost je, sama po sebi, poseban užitak za igranje.

Poznato je da čitate knjige u pauzama snimanja. Šta ste sada čitali?

- Upravo sam završio "Isijavanje" Namika Kabila, a prethodno sam čitao roman "Meho" Almina Kaplana. Čitam svašta, čak i stripove.

Obeležila vas je i uloga Mustafe Golubića u "Senkama nad Balkanom". Radnja ove serije smeštena je u sličnu epohu u kojoj je i "Vreme zla", čak se i neke ličnosti, poput Golubića, preklapaju. Kakvo je vaše viđenje ovog perioda?

- Trebalo bi da snimamo treću sezonu "Senki" i jedva čekam. Lako je Mustafu igrati jer je zanimljiv lik za portretisanje. On se nekako sam od sebe igra, brzo mi je "legao" i ne mogu dočekati da mu se vratim. Upravo taj deo istorije je zanimljiv, buran i gadan, ali me je privukao i počeo sam mnogo da ga proučavam. Glumac se ima za šta uhvatiti kada su vremena tako burna. Ceo svet je bio zahvaćen nekim ludilom koje je uticalo na psihologiju ljudi. Ta istorija nije ljubopitljiva, već čupa i kida. Ona je grub atak i agresija na čoveka. Zanima me šta se sa ljudima događa, kako se menjaju i kako postupaju u takvim situacijama.

Da li smo izvukli neke pouke iz te surove istorije?

- Ne bih rekao. Mrzim tu poslovicu, ali istorija se ponavlja. Ipak, dobro je što je barem učimo. Dobro je da učimo bilo šta jer ljudi kada su učeniji manje greše i manje im je vruća glava, ali ni to nije garancija.

Film "Otac" je sa najvišom ocenom u istoriji festivala, 5.00, dobio nagradu publike Zlatna vrata Pule. Kako sada doživljavate to ostvarenje?

- Uloga Nikole u filmu "Otac" je velika i najbitnija do sada. Dosta me je "Otac" obeležio i sigurno će ostati u meni još dugo, ali nastojim, kako bih spasao zdravu glavu, da se fokusiram na ono što sada radim, a to je "Vreme zla". Ne vraćam se na osećaj iz "Oca", već se prisećam rada sa rediteljem Srdanom Golubovićem i producentkinjom Jelenom Mitrović. Srdan i ja smo postali kao familija, nerazdvojni. Nadam se da će to prijateljstvo još dugo trajati.

Našli ste se pred velikim izazovom posle smrti Nebojše Glogovca kada ste u filmu "Otac" ušli u ulogu koja je za njega pisana?

- Glogovac mi je godinama bio prijatelj, uzor i sve. Nisam se smatrao ni blizu dostojnim da ga zamenim i mnogo smo menjali ulogu. Voleo sam Glogija i bilo mi je teško i bolno. Posvetio sam mu nagradu Festa, što je bio moj omaž i pozdrav njemu. Bolno mi je i sada kada ga se setim. Svima nedostaje. Bio je jedan od najvećih svih vremena sa ovih prostora.