NAJSKUPLJE JE PROTRAĆENO VREME: Jovana Balašević o novoj ulozi u seriji "Vreme zla", magiji pozorišta, "Instagramu" kao podijumu za igru

Ona je od onih žena za koje kažu "da kada uđe u prostoriju - donese "ono nešto" harizmom, smislom za humor i blistavim osmehom. Mogla je da bude i trendseterka, influenserka, modni guru, dizajnerka, jer je estetikom i lepim okružena u svakom segmentu života. Od šolje iz koje pije prvu jutarnju kafu, bicikla s korpom koja je puna raznobojnog cveća, smelih i kreativnih odevnih kombinacija".

Međutim, "lepa Đoletova kći", pravo iz baletskih patika, sa 17 godina, odlazi u svet glumišta, upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Mihajla Miše Janketića. Stalni je član SNP u kojem je odigrala nebrojeno mnogo uloga. Dobila je nagradu "Predrag Tomanović" za ulogu Ane u predstavi "Ostavite poruku" (2015), i povelje FEDIS za ulogu u seriji "Nemoj da zvocaš" (2017). Bila je vrlo zapažena i u serijama "Žigosani u reketu", "Ubice moga oca", "Miris kiše na Balkanu" "Vere i zavere", kao i u filmu "Rani mraz", gde je igrala pored legendi balkanskog glumišta.

* Pred vama je projekat u kome je stvar prestiža biti deo ekipe serije "Vreme zla" Dobrice Ćosića. Koga igrate u seriji? Ko je vaš lik? Kako ste ga doživeli?

- Ima dosta projekata i mislim da se snima više nego ikad. No, drago mi je da sam deo baš ovakovog romana, produkcije i kastinga. Nije često u našem poslu, a valjda je u svakom tako, da uvek radimo ono što volimo. Seriju režira Ivan Živković, sjajan reditelj u koga imam beskrajno poverenje, a igram Veru, ženu Ivana Katića, koga glumi Raša Vujović. Vera Katić je žena koja nije verna svom suprugu. Nije zadovoljna, voli status i smatra da lošim potezima svog muža gubi taj status. Imala je veća očekivanja. Studirala je na Sorboni. Na sreću, u romanu piše malo šire o ovoj ženi. Kada je bila devojka, ostavila je verenika i pošla za Ivana, što pripisujem hrabrosti koju nam samo ljubav daje. Zbog toga mi je postala bliža i draža. Iako deluje kao negativac, ovu ženu treba razumeti, meni je vrlo interesantno da pristupim ovoj vrsti senzibiliteta koji bi naizgled svi lako osudili.

* U seriji "Vreme zla" igrate pored glumačkih legendi (Žarko Laušević, Goran Bogdan, Nada Šargin, Nebojša Dugalić, Goran Šušljik, Sergej Trifunović, Nataša Ninković, Voja Brajović...). Iako imate puno profesionalnog iskustva, imate li tremu?

- Trema je sastavni deo našeg posla, važim za veoma odgovornu osobu i kad je ona smanjena ili je nemam, smatram to lošim znakom, u smislu da prestaje da mi bude važno.

* Glavni tok radnje serije baziran je na romanu "Vernik", a kroz reminiscencije bavi se događajima u romanima koji su mu prethodili u trilogiji "Otpadnik" i "Grešnik". Kako vi čitate i doživljavate Ćosića?

- Iako Dobrica Ćosić piše o vremenu koje pripada istoriji i koje je epoha, njegove misli ne pripadaju samo onom vremenu, nego svakom vremenu. Piše o stvarima koje su univerzalne, kada god se čitale one su vrlo snažne i aktuelne. Jer su autentične.

* Jedna od serija koja je obeležila prethodne sezone je "Ubice mog oca". I tu ste sarađivali sa rediteljem Ivanom Živkovićem, kao i u "Vremenu zla". Kakva je saradnja sa njim, da li je zahtevan?

- Saradnju sa Ivanom sam imala najpre u "Verama i zaverama" gde sam igrala Mirku, jednu od žena glavnog junaka. Bila sam tada u sedmom mesecu trudnoće i nije bilo jednostavno sakriti toliki stomak iako sam bila gracilna i u svojoj trudnoći. Ivan je profesionalac koji je samo rekao: "Rešićemo". Bez hvatanja za glavu ili onoga što bi za mene bilo najtužnije, da me nagovara da vratim ulogu. Ipak se jednom snima Tišma i ko zna kad...

* Kako vam se dopada serija "Ubice moga oca", koja je doživela četiri sezone, ta mešavina žanrova - drame i krimi-trilera?

- Radujem se što različitijim žanrovima, jedino nikad nisam volela horor, ljubitelj sam što različitije ponude, i raduje me opus od "Korena", pa do današnjih "Ubica..."

* Diplomirali ste u klasi Mihajla Miše Janketića. Šta ćete zauvek pamtiti iz naukovanja kod našeg slavnog glumca?

- Da je ono najskuplje što gubimo - protraćeno vreme. I da ga ne možemo vratiti. Onda usledi kajanje koje je tek pogubno kao dominantno osećanje.

* Mnogo igrate u pozorištu, volite ga. Prekalili ste se uz "tradicionalno hladnu" novosadsku publiku. Da li je pozorište vaša trajna ljubav ili volite i druge forme za iskazivanje umetničkog umeća?

- Pozorište je za mene sve. I to što snimam danas ili sutra, sve to sam negde stekla radeći u pozorištu. Na snimanjima nema te intime, niti toliko vremena da razvijete svoja stanja, radnju, emociju. Uslovljeni ste mnogo čime. U pozorištu sam naučila mnogo više nego na akademiji. Ono je za mene kao produžen škola, sa svakim novim rediteljem dobijamo više (ako je dobar), a kolege i saradnici (šminkeri, frizeri, kostimografi, garderoberi, scenci...) u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu su moja šira porodica.

* Sestra Jelena Beba Balašević je rediteljka, vi glumica. Za glumce često kažu da su negde duboko u sebi stidljivi i nesigurni, a da su reditelji samouvereni, da moraju da imaju sugestivnost i jačinu uragana. Važi li to i za vas i vašu sestru?

- Moja sestra jeste uragan. O njenoj pobedi nad životom sam često pričala. Inteligentna, britka, dobrog srca i gracilne građe - junak je mog života.

KADROVI ŽIVOTA BEZ FILTERA

MNOGI korisnici društvenih mreža ističu vaš instagram-profil kao posebno kreativan. U svojim "storijima" pravite prave male životno umetničke kolaže. Birate nezaboravne kadrove, uhvaćene trenutke u vremenu, pažljivo birate poruke koje šaljete... Biti zanimljiv, upečatljiv, duhovit i estetski vrlo određen u tako ograničenoj formi je poseban dar. Kako biste objasnili svoje umetničke viralne minijature?

- "Instagram" je meni interesantan, kao kreativcu. Osmišljavanje kadra, ali bez priprema, stvar je trenutka koji je meni intresantan da bih ga izložila, a druga stvar je psihološko posmatranje profila ljudi koje pratim. Ono što prikazujemo jeste zapravo slika kako bismo voleli da nas drugi vide. I kada vidim 58 selfi slika osobe koju sam smatrala da poznajem, shvatim da je upaljen alarm i da sa tom osobom nešto debelo ne valja.