AIDA TURTURO U "KALJAVIM GUMAMA": Bez bola nikada ne bismo znali šta je radost

Aida je rođena 1962. u Njujorku, gde je završila studije glume. Otac Dominik, Amerikanac italijanskog porekla, bio je slikar, a majka Doroti, Sicilijanka. Tokom tri decenije karijere, Aida je odigrala više od 70 uloga, a krajem osamdesetih godina prošlog veka posetila je Beograd.

- Bile su mi 24, i moj rođak Džon Turturo snimao je ovde. Igrao je u televizijskoj mini-seriji "Srećni hodočasnik", sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi. Bila sam mlada, htela sam da budem glumica, i Džon mi je predložio da ga posetim. Došla sam, družila se sa njim, bila na setu, a potom me je pozvao da posetimo familiju, da odemo do Dubrovnika, pa u Italiju. Moja porodična linija je sa Sicilije i iz Barija i još imamo rođake tamo. Morala sam, međutim, natrag u Ameriku, jer sam bila zaposlena, a imala sam samo sedmicu odmora - priča, u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Aida Turturo.

U seriji "Srećni hodočasnik", nastaloj po istoimenom romanu Marija Puza, uz Sofiju Loren, igrali su i naši glumci Ljiljana Blagojević, Mirjana Karanović, Predrag Bjelac, Elizabeta Đorevska, Rada Đuričin, a numere je izvodio Lučano Pavaroti.

Šarm prohujalih vremena vraća serija u režiji Miodraga Ćertića, a po scenariju Mije Ćertić, "Kaljave gume", koju za RTS radi izvršna produkcija Easy E Films. U Srbiju je zbog ove serije došao američki glumac Kris Malki, a odnedavno se ekipi pridružila i Aida, koja u romantičnoj komediji od deset epizoda tumači Peti iz Kalifornije. Puna života i razumevanja, Peti pomaže novoj komšinici Vesni (Gorica Popović) iz Beograda da preboli smrt supruga. Petin dom na zapadnoj obali Amerike u seriji "glumi" kuća na zemunskoj obali Dunava, gde smo i razgovarali sa Aidom Turturo.

* Posle toliko godina odlučili ste da dođete u Beograd uprkos epidemiji?

- Bilo je stresno pre nego što sam došla. Brinula sam o svačemu zbog kovida 19. Čime god se čovek bavio, sitnice svakodnevno postaju problemi, jer smo svi zabrinuti. Još nam je svašta nepoznato, pa sam razmišljala o tome kako treba da letim, o svim tim maskama i rukavicama, o tome da treba da snimam sa mnoštvom ljudi... Ali kada sam stigla, svi su u hotelu bili toliko ljubazni. Tek nekoliko dana sam ovde, a osećam se kao da ekipu serije znam mesecima i već idem u porodične posete. Volim celu ekipu i žao mi je što ne govorim nijedan strani jezik. Da nemam toliko scena i teksta, sigurno bih se potrudila da naučim srpski. Ovde su svi tako fini i ljubazni. Pored toga što je posao, ovo je i sjajan odmor. Ipak, celom svetu je teško i zato nekada morate da rešavate dan po dan. Pokušavamo da rešimo sve, postajemo nervozni, pa i ludi, a mislim da treba da cenimo ono što zaista imamo, poput prijatelja i porodica, umesto da razmišljamo o onome što nemamo. Svet je toliko toga uzimao zdravo za gotovo, a sada nas običan odlazak u restoran oduševljava.

* Kris Malki se priključio seriji "Kaljave gume" zahvaljujući predstavi "Dar". Šta je vas navelo da budete deo ovog projekta?

- Živim u Montoku, u državi Njujork, koji je poput letovališta. Pošto je na plaži, mnogi ljudi dolaze samo na odmor, pa i Miki i Mia imaju tamo kuću. Ukratko, Mia se poverila prijateljici, koja me poznaje, da bi htela da ja igram Peti. Ta žena me je pozvala i kazala da postoji neki interesantan scenario, te sam joj rekla da mi ga pošalje. Kada sam ga pročitala, pomislila sam da je zaista dobar. Peti je zabavan lik, voli život, voli ljude, voli svoju novu prijateljicu Vesnu, živopisna je i energična. Pritom u Americi nemam baš uvek priliku da budem u jednoj od glavnih uloga. Kada smo se Mia i ja povezale, obavestila me je da treba da se snima i u Srbiji i u Montoku. Tada rekoh sebi: kakva sjajna rola, baš sam srećnica.

* Vaša junakinja pomaže Vesni da posle smrti muža pronađe radost i novu ljubav. Kako da se izborimo sa tugom i usamljenošću?

- Peti pomaže Vesni da izađe iz ljušture, jer je i sama morala to da učini. Menja joj stil, čini je samouverenijom, a istovremeno - pošto uprkos velikodušnosti nema mnogo bliskih prijateljica - s Vesnom postaje veoma bliska i doživljava je kao sestru. Znate, život čine i sreća i tuga, i dobro i loše. Svakog dana, svakog meseca, raspoloženje nam se menja, ali bez bola nikada ne bismo znali šta je radost. Osećanja moramo da obradimo, ako ih potisnemo, vratiće se. U redu je biti i tužan i ljut zbog smrti. Ljutnja je, zapravo, značajan deo osećanja koja nas ophrvaju kada nekoga izgubimo. U redu je čak i nasmejati se na sahrani, jer smo se setili nečeg smešnog što je pokojnik uradio. To ne znači da ste bez poštovanja jer možda ste plakali pre nego što ste počeli da se smejete. Nakon smrti mog oca, sećali smo se smešnih priča iz njegovog života. Sve je to deo života i mislim da kulture koje to ne prihvataju, više pate. Američkoj kulturi, na primer, problem je da obradi smrt - kriju je od dece i, ne daj Bože, da dovedu dete na sahranu. A što pre to naučimo, lakše ćemo se izraziti, a svako ima svoj način, koji ne treba osuđivati. Svet ne staje. Smrt je deo života, i moramo da naučimo da je prihvatimo.

* Upravo je novo započinjanje života kada se zađe u "visoke" godine jedna od tema serije "Kaljave gume". Kako vi gledate na to?

- Mislim da naše kulture, a pogotovo američka, starije isključuju, umesto da poštuju njihove znanje i iskustvo. Neke druge kulture ih cene. Mislim da u Americi time mnogo gubimo. Živeti se može uvek, od prve do stote godine. Čovek je uvek koristan, uvek može drugome da nešto da ili ga nečemu nauči. Naša je vrednost u tome da stalno pružamo ljubav, da delimo i pomažemo. Dete može nekome da priđe i navede ga da se osmehne, a starija osoba može dete da nauči da se igra. U poslednje vreme mnogi mladi u Americi počeli su da gledaju "Sopranove". Kada me sretnu, kažu mi kako su me upravo videli u seriji, a bili su petogodišnjaci kada su "Sopranovi" emitovani.

* Recept za sreću Peti pronalazi u sajtovima za upoznavanje i na društvenim mrežama, čime pokušava da pomogne i Vesni. Da li nam onlajn život i prijatelji zaista pomažu?

- Stara sam škola, znate, pa nisam baš "onlajn tip". Ali mnogo je ljudi koji su stidljiviji, kojima je teže da komuniciraju, pa je za njih to dobra prilika da se otvore, da se, recimo, osećaju manje nesigurnima zbog svog izgleda. Sa druge strane, mislim da smo otišli u ekstrem, sve nam je u telefonu, sve onlajn, i izgubili smo intimnost. Muškarci i žene se dopisuju. Pozovi i poslušaj glas koji ti nešto poručuje. Ne znamo više kako se ljudi osećaju, jer ih ne čujemo. Hajde da jednostavno razgovaramo i viđamo se. Na društvenim mrežama sve se vreme pitamo kako izgledamo i stigli smo dotle da nikoga nije briga šta pišemo. Stari Grci bi rekli "sve sa merom", a mislim da smo izgubili ravnotežu.