LIDIJA PIROŠKI O PUTOPISNOM SERIJALU "PLANETARIJUM": Što više putujete, više volite svoje
NOVINARKA Lidija Piroški, sa suprugom Miodragom, dugi niz godina izveštava o novostima iz automobilske industrije, a svoju strast traganja za novim, nepoznatim vidicima, pretočili su u putopisni serijal "Planetarijum", koji se emituje subotom, od 13.20 na RTS 1.
Foto privatna arhiva
Publika kraj malih ekrana zbog trenutne epidemiološke situacije nema mnogo mogućnosti za putovanje, a Lidija nesebično nudi "prozor u svet" upoznajući nas sa drugim kulturama, fenomenima, prirodom, istorijom, gastronomijom i svakodnevnim životom nama dalekih, ali i bliskih predela, gradova, zemalja. Predstavila nam je živopisnu Kostariku, zagonetni Napulj, a očekuju nas Maroko i Albanija.
- U Maroku sam živela sa roditeljima kao malo dete. Najnežnije emocije imam prema Maroku, koji mi je kao druga domovina. Dok sam bila student kratko sam živela i u Londonu, a kasnije sa porodicom u Beču. Zbog takvih selidbi u životu normalno je da vas natope razne kulture. Kada sve to vidite, drugim očima gledate i sebe i ovo ovde. Naučila sam da svi mi funkcionišemo po sličnim matricama, bez obzira na to da li živimo u nomadskom plemenu u Sahari ili na Fruškoj gori.
Još pre deset godina suprug i ja smo se iselili iz Novog Sada. Gde god sam putovala, shvatila sam da je važan kontakt sa prirodom, a upravo se najbolje osećam među svojih 113 zasađenih stabala i još mnogo drugih biljaka. Što više putujete, to više volite svoje, odakle ste potekli, i zato živim na Fruškoj gori - kaže, za "TV novosti", Lidija Piroški. Foto privatna arhiva
Poznati ste kao prva dama srpskog automobilskog novinarstva. Šta vas je navelo da napravite serijal "Planetarijum"?
- Oduvek mi je automobil, brod ili motor bio sredstvo za prevoz koje nam širi vidike. Automobilske kompanije su pravile prezentacije na celoj planeti, koju sam i na taj način proputovala. Uvek mi je bilo žao što u mojim izveštajima ne mogu da provučem i ono što sam uspela da naučim i vidim tokom tih putovanja, pa je tako zapravo nastao "Planetarijum" - mešavina avanture i kulture. Nijedno putovanje za "Planetarijum" nije bilo vezano sa automobilskom industrijom, već je svako planirano baš za serijal koji je rezultat prethodne skoro tri decenije putovanja.
SARADNjA SA SUPRUGOM
SUPRUG Miodrag je u Napulju morao da poseti oltar svetog Maradone. Njima je ta fudbalska legenda i posle toliko godina jedna od najvažnijih ličnosti, a koja je uzdignuta na nivo božanstva.
- Miodrag i ja smo odlična simbioza, on je glas razuma, brine se o izvođenju planova i spušta nas na zemlju, jer možda se ja još ne bih vratila sa svih tih putovanja - kaže uz osmeh Lidija Piroški.
U vašem putopisnom serijalu akcenat nije samo na turizmu?
- Trudim se da emisija ne bude klasičan turizam sa preporukama šta da se poseti. Želim da zajedno istražimo kulturne, gastronomske i druge izazove. Posetila sam Kostariku i bila u agenciji za nekretnine, pa sam pitala prodavca ko kupuje kuće tamo. Bila sam u jedinoj knjižari na Pacifiku koju drži momak iz Napulja. Zanimaju me ljudi i njihovi motivi da se, recimo, presele sa njujorške berze u kolibu koja jedva ima struju.
Ne želim da se bavimo industrijskim turizmom, koji vas spakuje u paket aranžman i odvede u rizort gde možda odete do obližnjeg bazara, a, zapravo, i ne znate gde ste bili. Putovanje je kada odete negde i naučite nešto što će vas promeniti. Možda je to recept za jelo ili delo lokalnog pisca, a izbor zavisi od ličnih sklonosti. Foto privatna arhiva
Šta je iz "Planetarijuma" na vas ostavilo najveći utisak?
- Deo ovonedeljne emisije o Napulju je i razgovor sa novinarkom "Gardijana" koja već pet godina u četvrti Rione Luzati istražuje identitet anonimne spisateljice Elene Ferante. Gledaoci će u "Planetarijumu" videti kako me je Fatima, Berberka koja tka ćilime u Maroku, dočekala kao rođenu sestru. Pritom, odlično govorim engleski, nemački, mađarski, francuski jezik, a zbog Kostarike i karantina od marta učim i španski. Fatima pak govori samo berberski, ali nam jezik nije bio ni potreban da bismo se razumele. Celu Albaniju, od Skadra do Krfa, prešla sam na motociklu.
Videćete oživljenu legendu o zidanju Skadra na Bojani koju delimo sa Albancima. Jedan od većih utisaka je kada sam otkrila to blago, koje nam je tako blizu, a zatrpano slojevima politike i bliske istorije. Ne možete ostati ravnodušni kada vidite mesto gde je mlada Gojkovica zazidana. Kostarika je daleka egzotika, ali Albanija nam je blizu, pa nam je egzotična.
Šta gledaoci mogu još da očekuju iz vaše jedinstvene zbirke?
- Dragocenosti koje mi je žao da ostanu samo u meni, jer mislim da iz njih neko može da izvuče dragoceno iskustvo za sebe. Epidemija virusa korona prisilno nas je zatvorila u male krugove, a mislim da to nije dobro jer je interakcija između različitih kultura, naroda i uverenja u osnovi razvitka čovečanstva. Nadam se da ću snimiti i epizodu o Gruziji, ali ne znam kako ću jer su produžili zabranu putovanja. Čekala sam da se otopi sneg na Kavkazu, a onda je zavladala korona. Hoću da uradim priču o istarskoj biciklističkoj stazi Parenzana.
Vozite se biciklom od Trsta do Poreča po staroj pruzi koju je Musolini 1938, da bi kaznio tamošnje stanovništvo, razmontirao i odneo u Afriku. Zahvaljijući EU napravljena je biciklistička staza, duga oko 100 kilometara, koja ide kroz tri države.