POSLE MORA, KUVA DŽEM: Gordana Lazarević je vedrog duha i u vreme pandemije

- Početkom godine uplatila sam dva letovanja, jedno u julu, drugo u septembru, kako su se stvari u međuvremenu promenile, morala sam to da otkažem - kaže Goca, za "Novosti". - Drugarica i ja nismo želele da nam leto propadne, i ipak smo se odlučile da uplatimo "last minit" ponudu, spakovale smo se i za dva dana otputovale u Paraliju. Mnogi su se bečili, pitali nas kako ćete i kuda ćete, ali moja Mira i ja smo rekle: "Idemo, pa ako nas vrate, vrate nas".

I nisu ih vratili, do Grčke su autobusom stigle preko Bugarske. Iako se putovanje odužilo, srećne su bile kada su ih u Grčkoj dočekali sunce, more, tišina i mir.

- Kada ništa ne očekuješ, sve dobiješ, e tako je meni bilo ovog puta. Od Paralije nisam mnogo očekivala, a provela sam se odlično. Odmorila se, uživala na plaži gledajući beskrajno lepo plavo more i nadisala se morskog vazduha - priseća se Goca. - Gužve na plaži nije bilo, trgovci, kojih ima na svakom koraku, zbog smanjenog broja turista uglavnom sede na klupicama ispred svojih radnji i druže se sa turistima.

Bez slikanja sa obožavaocima nije moglo da prođe, a naša sagovornica kroz smeh dodaje da je pokušala da se odbrani argumentom socijalne distance, ali nije joj mnogo pomoglo.

- Prvo su mi prilazili naši ljudi da se slikaju, a onda i Grci, ja kažem: "Ajmo malo da držimo preporučenu distancu", međutim, oni mene zagrle, a distanca dva milimetara od moje glave - uz osmeh priča Goca. - Ja samo kažem "bože pomozi", zagrlim se i sklikam se.

Tužna slika ostala joj je kao uspomena da je na skoro 20 vila koje se nalaze tik pored mora samo jedan prozor otvoren, puste terase i prazne plaže. Malobrojni su turisti iz Srbije, uglavnom se odmaraju Bugari, Rumuni i Mađari.

- Sa maskama, koje znam da nas štite, ljudi se osećaju kao ovce u toru, ali ja sam sigurna da će ovo skoro proći - ističe Goca. - Žilav smo mi narod, prošli smo i preživeli sve i svašta pa ćemo izgurati i ovo, mi to možemo i mi to moramo.

Nakon letovanja, Goca nastavlja da se odmara, jer, kako kaže, zbog trenutne situacije nije u mogućnosti da nastupa. Zato pravi spisak planova za naredne dane, a na vrhu liste je nabavka svežih kajsija za kuvanje džema.

- To već počinjem koliko danas, imam divan recept od kojeg džem bude lepe žućkaste boje, ma topi se u ustima, a poenta je da se kuva u malim količinama. Ja stavim dve manje šerpe na vatru, ubacim sastojke, dve varjače u ruke i mešam. Skuvam džem za pola sata - dodaje Goca.

Za kraj dodaje da je, ipak, muzika njen lek za dušu i za telo, otvara joj uvek nove vidike i budi nove nade, a pesme za nju predstavljaju čitave ispevane živote i mnoge proživljene stvari.

NEMA PROSLAVE BEZ "VIDOVDANA"

PESMU je napisao Milutin Popović Zahar povodom 600 godina od Kosovske bitke, koja je 1989. godine obeležena na Gazimestanu. Gotovo da nema većeg skupa na kome se horski ne peva.

- Odmah sam bila fascinirana njenim rečima i uvek je pevam sa suzama u očima, kao prvog, drugog, trećeg, trihiljaditog, trimilionitog puta - priča Goca. - Pevaju je pevači svih žanrova, od zabavnjaka, preko pop muzičara, do klasičnih. Rado je izvode i ruski pevači i horovi, kao i Grci i Rumuni. Čuje se i u Peruu i na Kubi. Izašla je iz "vlasništva" kompozitora i mene kao izvođača.