EPSKA SAGA O VRANJU: Uskoro početak snimanja serije "Nečista krv" i filma "Hadžijino zvono"

Planirano je da snimanje traje 84 dana, a očekuje se da će publika u ovim ostvarenjima uživati iduće godine. Uskoro će agencija "Pajper", koja već pet meseci radi opsežan izbor za glumačku ekipu, obelodaniti ko će oživeti Sofku, Mitketa, Koštanu, Hadži-Trifuna, Tašanu i ostale živopisne Borine likove. Najavljeno da će se, pored renomiranih srpskih glumaca, ispred kamera naći i njihove kolege iz Albanije, Grčke, Turske, kao i sasvim nova lica srpskog i regionalnog glumišta.

Poznati scenograf Milenko Mile Jeremić i njegov tim već sedam nedelja, podno Avale, stvaraju raskošnu scenografiju starog Vranja iz 19. veka. Ubrzano nastaju čitav grad i niz pratećih objekata, uključujući Hadži-Trifunovu kuću, gradski han, trg sa pijacom, sahat-kulu, magazu, džamije, putujuće lutkarsko pozorište...

Film "Hadžijino zvono" nastaje u produkciji beogradske kuće This and That Productions, dok u produkciji serije "Nečista krv" učestvuje i Radio-televizija Srbije, a sve uz podršku Filmskog centra Srbije i MEDIA programa.

Scenario za seriju napisao je slavni sineasta i urednik "ABC studija" u Njujorku Vojislav Voja Nanović (1922-1983). Još tokom prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka, dok je živeo u SAD, Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od 40 godina. Pored nezaobilaznog romana "Nečista krv", u čijem središtu je tragična sudbina lepe Sofke, građa za scenario obuhvata drame "Tašana", "Koštana" i "Jovča", zbirku pripovedaka "Božji ljudi"... Nanovićev scenario od deset epizoda jedno vreme je bio izgubljen, ali je reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe poslednji primerak iz osamdesetih i tako ga spase od zaborava i nestanka. Istaknuta scenaristkinja Milena Marković adaptirala je tri prve epizode i scenario za film o Sofkinom pretku Hadži-Trifunu, dok su na preostalim epizodama radili mladi scenaristi Dejan Prćić (od četvrte do desete epizode) i Katarina Mitrović (četvrtu i petu epizodu).

Tradicionalne note juga Srbije u savremenim aranžmanima komponovaće Aleksa Ranđelović. Serija "Nečista krv" imaće deset epizoda, a prvih pet režira upravo Milutin Petrović, koji potpisuje i režiju filma "Hadžijino zvono". Završnicu serije režira mladi Goran Stanković, poznat po seriji "Jutro će promeniti sve", koji za "TV novosti" otkriva zašto se priključio snimanju epske sage o starom Vranju.

- Pre svega me motivisao značaj Borine književnosti i uticaj koji ima na mene, potom i fenomenalan način na koji je Voja Nanović uklopio sva Borina dela, a na sve to Milutin Petrović, koji je poželeo da ovaj projekat uradimo zajedno. Velika mi je čast da sam deo takvog tima - ističe retitelj Goran Stanković.

Na naše pitanje koliko je duboko i veliko delo Bore Stankovića, vezano za neku davnu epohu, pristupačno našem vremenu, Stanković kaže da se jesu promenile istorijske okolnosti, ali da se ljudske čežnje, porivi, mane i sve ono tajno što pokušava da se sakrije nisu promenili. To je ono što nam dozvoljava da se i danas saživimo sa tim junacima.

U GENIMA SU NAM ZAPISI PREDAKA

MLADOG reditelja, Gorana Stankovića, koji se u Srbiju vratio posle završenih postdiplomskih studija u Los Anđelesu i potpisao zapažena filmska dela, i kratke i duge dokumentarne forme, prema čemu ima poseban afinitet, pitamo o "čitanju" dela najautentičnijeg pripovedača starog Vranja i poniranja u dubine njegovih likova.

Šta je, po vašem mišljenju, usud "nečiste krvi" - propast ugleda i osipanje bogatstva, nasilje u porodici, zadata uloga žena u društvu, prolaznost lepote i mladosti...?

-U krvi se nalaze geni naših predaka, i u tom zapisu postoje stvari koje su njihov dar, ali isto tako stvari koje nas terete. U priči "Nečiste krvi" na junacima je da tu krv očiste zarad sebe i svojih potomaka. Upravo je u tome i najveća neizvesnost, da li će u tome uspeti ili ne.

Kako ćete predstaviti Sofku - mladu ženu koja je drugačija, samosvesna i izdvojena svojom posebnošću iz okruženja u kojem živi?

- Sofka je razapeta između svog nagona za požudom i nagona za čednošću, i između te dve krajnosti odvija se njena drama. Ona svoju ulogu prihvata stoički i njena žrtva se može porediti sa junakinjama antičkog doba.

Možete li uporediti američki sistem i ideologiju sa onim koji prikazuje Bora Stanković? Odnosno, koliko Vranje 19. veka podseća na Divlji zapad?

- Pošto je američka kinematografija kreirala jedan mit o svom postanku i tom vremenu, ne znam zašto mi ne bismo napravili naš. Zašto ovo ne bi bila jedna intrigantna priča o "Divljem istoku"?