Doktor Pavle u "Jesenjim kišama": Lale Pavlović piše domaću seriju o lekarima

Iz njegovog pera nastaje serija "Jesenje kiše", koja je u ovom veku prva domaća autorska serija o lekarima. Prethode joj "Doktorka na selu" iz 1982, autora Dragoslava Lazića, i "Urgentni centar", koja je rađena po istoimenoj američkoj seriji.

- Prošle jeseni producenti iz "Original filma" pitali su me da li bih uradio adaptaciju engleske franšize "Doktor Martin", čija je osma sezona sada veoma popularna. Kao autor, rekao sam da bih radije sam napisao scenario nego prepravljao tuđ. Trenutno sam uradio četiri, i polovinu pete, od planiranih 12 epizoda. Tekst bi trebalo da bude postavljen u septembru i završen do decembra, a snimanje tokom februara i marta iduće godine - kaže za "TV novosti" Radoslav Lale Pavlović.

Nova serija prati život mladog lekara koji je odrastao i studirao u Beču, a vraća se u očev rodni kraj, u Kraljevo, gde započinje novi život i karijeru.

- Protekle dve godine živeo sam u Francuskoj i uvideo da mnogo mladog sveta dolazi tamo da napravi nešto. Isto se dešava i u Engleskoj, Austriji i drugde u Evropi. Zato se ovde stvara klima, iako možda nije baš tako, da mladi beže i da će svi pobeći - priča Pavlović. - Upoznao sam zanimljive "klince" iz dobrih kuća, koji su druga ili treća generacija naših iseljenika, a koji su završili pravni fakultet i bave se nekretninama. Njihov je san da se vrate tamo gde su bili šest puta za raspust. Zato sam zamislio zanimljivog momka, koji je po ocu Srbin, a rođen je u Austriji. Našeg glavnog junaka majka je poslala u Francusku da uči srednju školu, a završio je medicinu u Beču. Od predaka živa mu je samo očeva majka u Mataruškoj banji. Tako nastaje lepi, pametni Pavle, ili Paulus na nemačkom, po državljanstvu Austrijanac, po krštenju pravoslavac. Zašto on ne radi za 12.000 evra u Beču, gde može da živi u očevoj kući u dobrom kraju, već odlazi da volontira i da uči da leči ljude u seoskoj ambulanti kraj Mataruške banje? Da li je on lud ili je junak? Za mene je, naravno, junak.

Pavlović ističe da mu je cilj da serija pokaže da je hiljade kilometara uvezano ličnim kontaktima. Osim povezivanja sa svetom, pisac naglašava da želi da istakne emociju, empatiju i vrline.

- Zahvaljujući očevoj biografiji, Pavlu ne treba novac i poseduje izuzetnu vrlinu, koja je izražena u islamu: tvoje je samo ono što se darovalo. Pavlova imovina je osmeh drugih - kaže Pavlović. - Ovaj mladi doktor ima 28 godina i duboku ljudsku potrebu da sretne nekoga kraj koga će da ostane zauvek. Sudbina uređuje da onu koju želi ne može da ima, jer ona ima kartu i odlazi u Atlantu. Drugi put se iskreno zaljubljuje u pametnu, lepu, atletičarku u hidžabu. Ta ljubav bi uspela ako se presele, a ovde će "pući" ili on ili ona. Tokom serije će valjda naići na neku sa kojom će zasnovati porodicu.

Uz Pavla, naravno, vrlo kompleksne su i sporedne priče, na primer o njegovom mentoru u Srbiji i čitava storija o Novom Pazaru, pojašnjava nam Pavlović dramatrugiju teksta na kome radi. Kaže da je izučavajući prostor oko Kraljeva shvatio da na samo sat vremena vožnje postoji čitavo "ostrvo" koje se zove Novi Pazar i njegovi žitelji, nama bliske komšije.

- Uveo sam ih na najbolji mogući način da budu deo ove priče i da kroz dramsku radnju spoznamo šta je džamija, hidžab, islam... U tom pripovedanju mi je veoma pomogao jedan od najvećih islamologa i orijentalista profesor Darko Tanasković - ističe Pavlović.

Tema je drugačija u odnosu na ono što je radio, kaže nam ovaj plodni i uspešni scenarista, a ponudiće gledaocima dinamičnu priču i sa auto-trka, upoznati ih sa starim običajima, kraljevima, vladikama, manastirima...

- Želim da ispričam o ljudima, sudbinama, konačno o životima i nekim idealima koji pobuđuju emocije, čuvaju vrednosti, donose radosti. Ključ civilizacije i jeste da budemo bolji i da drugima ne nanosimo bol, što nije moguće ukoliko ne prepoznamo lepotu i ne dostignemo dobrotu - zaključuje Pavlović.

ISTINITA PRIČA O "MALOJ"

- BIO sam gimnazijalac kada sam čuo priču koja mi se "zabola" u glavu - otkriva nam Pavlović. Tada je moja majka bila učiteljica u OŠ "Vasa Pelagić", čim se pređe Pančevački most. Imala je učenicu u trećem razredu koja je živela u teškoj sirotinji sa majkom, čistačicom. U to vreme učitelji u nižim razredima osnovne škole išli su po kućama da vide gde đaci žive, da li postoji osnovna higijena, kakvi su porodični odnosi... Moja majka je obišla tu devojčicu, vanbračno dete, koja je živela u trošnoj kućici. Jednom se nije pojavila u školi i niko nije došao da obavesti o razlozima njenog odsustva. Sutradan je moja majka otišla sa kolegom do kuće te učenice i naišli su na zaključana vrata. Od komšija su saznali da je dan pre toga majka obesila ćerku, a potom se i ona obesila. Prošlo je petnaest godina od tog "uboda" i nastali su predstava "Mala", u režiji Darka Bajića, i istoimeni film u režiji Predraga Gage Antonijevića. Kolika je strašna, duboka nevolja kada smatraš da će tvom detetu biti bolje ako nije živo. Možda je taj užas uporediv sa tragedijom Jasenovca kada ubiješ dete da ga ne bi ustaše čerečile.