Borisav Đorđević (1952 - 2024) 3: I smeh i plač

Premda ispisani na našem malom jeziku (da su na engleskom, zaista bi Bora odavno stajao rame uz rame sa Dilanom, nema sumnje), te zauvek za strance nespoznatljivih dubljih značenja, ti su stihovi, majstorstvom sa kojim su sročeni, genijalnošću i oštrinom poruka, i energijom sa kojom su izvedeni, naprečac osvojili svet. "Čorba" je postala velika, najznačajnija stvar iz Jugoslavije "posle Tita", punila hale i stadione, birala saradnike - poput uglednog londonskog producenta Džona Mek Koja, kog su odabrali na talasima uspeha "Mrtve prirode" (albuma iz 1981. sa jednim od najikoničnijih omota iz manufakture Jugoslava Vlahovića, čija će grafička rešenja za omote postajati kultna gotovo u meri u kojoj su to Borine pesme).

A te pesme... "Na zapadu ništa novo", koja u istoj meri može poslužiti da opiše ovo, kao i to vreme s početka osamdesetih, secirana je tada stih po stih, svedočeći o ogromnom uticaju rokenrola - ili pak Čorbinih stihova. Znali su borci iz kojekakvih odbora, izgleda, bolje od Bore, "šta je pesnik hteo da kaže": pobuna veterana iz skopske opštine Karpoš zbog stihova "za ideale ginu budale" i "kreteni dižu bune i ginu" pokrenula je lavinu, zagrmeli su Subnori sa svih strana sa zahtevima da se ploča momentalno zabrani zato što borce za slobodu naše otadžbine naziva budalama i kretenima, a redakcije su bile zatrpane pozivima na linč.

- Kompletan skandal sa pesmom "Na zapadu ništa novo" završen je na vrlo čudan i volšeban način - otkrio je Đorđević. - SUBNOR Jugoslavije voleo je da priređuje zabave za članove. Na njima je pevala jedna postarija pevačica koja nije imala snimljenu nijednu ploču, ali su je borci redovno zvali. "Napiši dve pesme da pomenuta dama konačno snimi singl i problemi će nestati", javio mi je jedan moj uticajni rođak. Ne budem lenj, već napišem dve jako dobre pesme. Ne sećam se jedne, a druga je bila "Stani malo kafanski sviraču" koju su kasnije snimili "Spomenari" i za koju mnogi misle da je starogradska. Ubrzo je usledilo i zvanično saopštenje za javnosg SUBNOR Jugoslavije "da autor Đorđević govori modernim jezikom svoje generacije, što je za svaku pohvalu, da svojim stihovima nije želeo nikoga da vređa već da ukaže na prisutne probleme savremenog društva što je, opet, za svaku pohvalu", a "Riblja čorba" od Saveza omladine dobije prestižnu Majsku nagradu! Mislim da nam je čitava afera samo digla tiraž na preko pola miliona, jer naš narod obožava zabranjeno voće.

Mnogo puta se Bora zaljubljivao a retko kad voleo, ali je manekenki Biljani Nevajdi, svojoj velikoj nikad do kraja ostvarenoj ljubavi jedinoj posvetio čak tri pesme - najpre povređeni pesnik u vozu za Beograd kroz suze ispisuje "Ostani đubre do kraja", a potom na istu adresu tj. istoj ženi peva i "Ja sam još ona ista budala" ali i (više od četvrt veka kasnije) - "Poslednju pesmu o tebi".

Pevao je, mnogo brutalnije, i (o) političarima, kao pravi punokrvni Čačanin - grad koji su i Tito i Sloba zaobilazili ko kiša Kragujevac, grad koji jednostavno ne podnosi da mu se nameću autoriteti. Tita je Bora "video" samo jednom, kao mali, a i Sloba je u Čačku bio samo jednom i "blago rečeno, naj..ao".

A najlepše je kod velikog pesnika Bore Đorđevića bilo veliko poštovanje, neskriveno divljenje drugim velikim pesnicima. Arsena je uzdizao kao boga, Džonija Štulića smatrao jednim od najizuzetnijih stvaralaca poštujući njegovo osobenjaštvo... A koliko god da se pisalo o rivalitetu "Dugme" - "Čorba", sa Bregovićem Bora je stvorio čak dve pesme. Njihovu zajedničku "Pedikulis pubis" Brega je stavio na album "Kosovka devojka", a "Disko mišić" Bora na album "Istina".

Isti onaj album na kom se 1985. našla najveća među najvećima, pesma zvanično proglašena za najbolju te decenije, ona koja je mnogima obeležila ceo život, ona za koju kažu "Samo nju da je napisao, bilo bi dovoljno". "Pogledaj dom svoj, anđele" ponela je naslov romana Tomasa Vulfa koji govori o Americi, dok Borina pesma govori i o nama, i o njima, o svima, tada, i sada, uvek... Brutalno, sirovo, iskreno, duboko potresno i - tačno. Pesma je to koja potpuno drugačije zvuči i dobija osobena značenja kada je izvode (bilo dečji horovi, bilo odrasli glasovi u pratnji simfoničara...) u razrušenom Vukovaru, ili u Štrpcu - gde je "pripadnica okupatorskih snaga" kako je Bora nazvao gošću iz Francuske, potražila pevača posle nastupa da bi mu rekla kako nikad nije videla narod koji se istovremeno smeje, peva i plače...