Brkovi su proslavili 20. rođendan uz pank folk feštu na Kalemegdanu!

Svako ko je bio, na danas nepostojećem, splavu Olimpik 2010. na prvom koncertu ovog benda u Beogradu sigurno nije ni slutio da će 14 godina kasnije bend biti toliko veliki da će moći da napravi solo svirku na Kalemegdanu za više hiljada ljudi. Nije ni sam bend verovao u to i to su nam na koncertu upravo i saopštili.

Sve je Brkvima išlo na ruku ove subote, lepo vreme, rapsoloženje među ljudima je bilo vidno, jer kako je ipak Šemso skoro izjavio – „Mi smo subota veče bend, bend za žurku i zezanje“. Nekoliko hiljada ljudi se okupilo na Donjem gradu Kalemegdana upravo zbog toga, željni žurke i zezanja. Velika bina, sjajno ozvučenje i osvetljenje za koje je bio zadužen sjajni Incredible Bob samo su bili taj posebni začin koji je ulepšao veče. Ipak u prvom planu je bio bend.

Petorka je izašla na binu nešto malo posle 21 sat, predvođeni frontmenom Šemsom 69 u nespojivoj kombinaciji šljokičave jakne i doneg dela trenerke, i uz prve taktove hita „Ja ne želim da budem ok“ nametnuli su jak tempo sa kojim nisu stali više od dva sata. Obradovala nas je sjajna fora kao na boks meču, gde na početku svake pesme, izlazi devojka sa velikim natpisom pesme koju će svirati. Tu se sva veza sa boksom prekida, jer nikakve agresije nije bilo i svi smo na kraju pobednici.

Za 20 godina karijere nakupilo se hitova pa nas je bend prošetao kroz sve svoje faze. Od najranijih hitova do ovih sa kasnijih albuma. Sudeći po reakciji publike, nije to bilo mnogo bitno, jer su Brkovi bend sa hitovima i pesme se pevaju bilo one stare ili nove.

Pesme se ređaju kao na traci. Na „Cvjetalo je meni cvjeće“ izlazi prvi gost harmonikaš, Miloš Punišić, koji je svojim instrumentom začinio pank folk feštu.

Nastavljaju se hitovi, „Bauštela“, „Ornela“, „Opasno se drogiram“, „Srećo laku noć“, „Mala“... Šemso prestaje da bude frontmen i postaje dirigent koji upravlja kako orkestorom iza sebe tako i hiljadama ljudi ispred sebe.

Da su bend velikih ekstrema dokazuju i kad na binu izvode Zvezdu Granda Miru Aleksić, sa kojom sviraju pesmu „A kada padne noć“. Bend je ove subote, a i ranije na svojim nastupima uvek naglašavao da su protiv lažnog moralisanja i pretvaranja zarad ubiranja poena kod kul ekipe. Oni su tu samo da naprave pravi štimung, ne birajući sredstva, bilo da su tvrdi rifovi ili narodne pevačice.

Kako se flašica rakije ispred njega praznila, Šemso je bio sve pričljiviji. Pozdravljao je sve one koji ih nikad nisu podržavali, ali i one koji su od prvog dana tu. Podsetio se svih kul i urbanih gradskih scena koje su ih oduvek prozivale, a koje danas ne postoje, dok oni i dalje jašu u svom stilu. Sa druge strane, našalio se da oni koji su ih ignorisali, kad vidi dokle su došli, možda je bolje da su ih zatvorili.

Nastavljaju se hitovi, „Balkan Star“, „Bolje da sam s frendovima pio rujno vino“, „Hormon sreće“, „Više ni pankeri ne slušaju pank“ i za kraj regularnog dela koncerta obrada „Samo pijan mogu“. U originalu je izvodi Bane Bojanić, ali Brkovi su je odavno oteli od ovog polupoznatog narodnog pevača, ukrasili svojim aranžmanom i prisvojili, i sad je to himna Brkova.

Za bis naravno još nekoliko hitova – „Seks i droga“, „Hoću da mi đete sluša narodnjake“ kao kruna ironije i ludila koji bend sve vreme nam predstavlja.

Jako je smešno kad bend može da te otera u tri lepe, a da ti to ne shvatiš kao uvredu. Brkovi su nas za kraj poslali, svojom hitom, u „Pi*du materinu“, završili koncert i otpočeli svoj novi period u životu – sledećih 20 godina benda.

Bend Brkovi su bez trunke foliranja isprašili odličan rokenrol koncert. Energija i buka su oduvek tu i to je jasno, ali je mnogo bitniji taj narodnjački sentiment koga se mnogi od nas plaše da prigrle. Bend je uspeo baš to da prevede na jezik gitara i panka, a koncert na Kalemegdanu je bio master klas te njihove ideje.