KARIJERA VREDNA FILMA: Bilja Krstić o dokumentarcu "Izvan vremena", Đoletu i Bori Čorbi, uspesima albuma, komponovanju muzike

Na pitanje kakva je bila njena reakcija kada su joj saopštili da će se snimati film o njoj, Bilja Krstić za "Novosti" odgovara:

- Veoma me je obradovao poziv producenta Olivera Paunovića iz Niša. Organizovan je sastanak na kome smo se odmah dogovorili, Oliver je krenuo u akciju i snimanje mi je prošlo lako. Branka je divan reditelj, bila je veoma pažljiva, veliki profesionalac. Zahvalna sam na svemu što su uradili. Veseli me posebno to što će film biti premijerno prikazan na "Filmskim susretima" u mom rodnom gradu, a onda nastavljamo sa serijom koncerata i film će se prikazivati i cele sledeće godine jer obeležavam 50 godina rada.

Da nije lako snimiti film, svedoči i to što je "Izvan vremena" sniman dve godine. U njemu se pojavljuju Gorica Popović, Vlatko Stefanovski, Bora Đorđević, Momčilo Bajagić, Vlado Kreslin, Peca Popović, Dragan Kremer, Gane Pecikoza... Da li su to ljudi koji su vam pomogli u životu i karijeri?

- Da, snimanje je trajalo skoro dve godine, jer smo morali da uklopimo i slobodne termine sa svima, koji se pojavljuju u njemu. Tačno je da su mnogi od njih imali mnogo uticaja na moj muzički put, bili su i ostali velika podrška za sveukupni rad. Bora Đorđević i "Suncokret", Peca Popović, Đorđe Balašević, Ivan Ivačković, Vuk Žugić, Anja Rogljić... Dug je spisak onih koji su mi od samog početka pružali nesebičnu podršku.

Nažalost, među nama više nema Đorđa Balaševića, sa kojim ste pevali u "Ranom mrazu" i koji je za vas napisao "Jedan Saša iz voza" sa prvog albuma "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu", jer ste se tada zabavljali sa jednim Sašom?

- Đole je umeo u svakom trenutku da me oraspoloži, posebno u tom periodu kada sam bila sa Sašom, koga je poznavao dobro, tako je i napisao pesmu "Jedan Saša iz voza", koju smo izvodili na koncertima. Čudesan je bio, volela sam njegovu duhovitost, ležernost, a imao je i neverovatnu sposobnost da potpuno opčini publiku, svojim pričama i pesmama.

Muzikom ste, u stvari, počeli da se bavite zbog grupe "Suncokret". Bili ste treći ženski vokal, a priča kaže da je Bora Đorđević bio apsolutno oduševljen vašim glasom na audiciji 1975, jer ste mogli da tačno ponovite sve što bi vam zadao...

- Bora je moj omiljeni šef, brat i prijatelj. Još uvek čuvam singl "Suncokreta", "Imam pesmu za sve ljude", gde je na omotu ostala njegova poruka "Biljčetu, najpouzdanijem, besprekornom vokalu od Miliše(tako smo iz milošte zvali Boru - u prevodu mili šef). Da, ta priča sa audicije kod Bore se prepričava i danas. Bora nije krio svoje oduševljenje da budem član grupe "Suncokret", a ni ja.

Posle "Suncokreta" i dva albuma i nekoliko singlova sa "Ranim mrazom", 1983. ste objavili prvi solistički album "Prevari večeras svoje društvo sa mnom". Da li vas je bio strah od toga?

- Jesam imala veliku tremu, moram priznati, jer sam pre toga bila u grupama koje su imale veliki broj članova (u "Bubamarama", "Suncokretu" i "Ranom mrazu") i tu mi je bilo sve ušuškano, a ja sam volela da pevam prateće vokale. Divno je kada vam se desi na samom početku solističke karijere da imate takav fantastičan autorski tim, koji potpisuje sve pesme. Bila je to ozbiljna garancija da će album biti odlično prihvaćen i od kritičara a i od publike. Kompozitori Josip Boček i Đole Balašević, tekstove pesama je napisao Balašević, uz fenomenalne Bočekove aranžmane i nije imalo šanse nešto loše da se desi. Bio je to odličan start.

Po završetku Srednje muzičke škole predavali ste solfeđo i klavir u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" u Negotinu. Tu ste se i prvi put sreli sa vlaškom muzikom?

- Da, bilo je to davne 1974. godine, zaista posebno iskustvo i uopšte susret sa učenicima koji su bili samo neku godinu mlađi od mene, koji su pričali na vlaškom a ja na srpskom i razumeli smo jedni druge i veoma lepo radili. Oni su me uputili na prelepe vlaške pesme, a jedna od njih je bila i "Jonje", koju smo snimili "Bistrik" i ja na prošlom albumu.

Kako je došlo do toga da osnujete "Bistrik"?

- Grupu "Bistrik" sam osnovala 2001. sa saradnicima, akademski obrazovanim muzičarima i poštovaocima muzičkog pravca koji sam negde prepoznala kao svoj vrhunac muzičke zrelosti. To su vrsni muzičari, divni ljudi, sa nekima sam radila u Radio Beogradu (muzički urednici), a neke sam upoznala na samom snimanju prvog albuma "Bistrik". Ponosna sam što još uvek zajedno pokazujemo jednu drugačiju stranu muzičkog folklora koji gordo opstaje uprkos ovom vremenu u kom živimo.

Poslednji album "Bistrika", "Biljur", niže uspehe ne samo u Srbiji i regionu, već i u celom svetu. Sluša se u Australiji, Meksiku...

- Nosim divne uspomene sa nastupa na vodećim svetskim festivalima. Balkanska muzika je, inače, veoma tražena i dosta prisutna na svetskoj muzičkoj pozornici, a strana publika veoma voli balkanske ritmove i melodije. "Bistrik" je svuda bio odlično prihvaćen, kako u Brazilu, tako i u Salvadoru, Indoneziji i kod naših suseda. Raduje me činjenica da se poslednji album "Biljur" sjajno pozicionirao na svetskim plej listama. Pesma "Niška banja" sa albuma je dobila i godišnju nagradu One World muzičkog radija za najbolji singl.

Autor ste nagrađivane muzike iz filma "Zona Zamfirova", da bi usledilo komponovanje za "Branio sam Mladu Bosnu", "Šesto čulo", "Crnu svadbu" i "Heroje Halijarda". Po čemu se rad za "Heroje Halijarda" razlikuje od prethodnih ostvarenja?

- Muzika za film "Operacija Halijard" koju potpisujemo Miki Stanojević i ja, definitivno je nešto najkompleksnije i najizazovnije što smo do sada radili. Kada smo dobili scenario, priča o dobroti i plemenitosti ljudi, o srpskoj porodici, o jednoj misiji, nas je potpuno oduševila. Široke, stilizovane tradicionalne teme, živi instrumenti i vokali su deo velikog orkestarskog zvuka, koji je obojio priču koja nas je nadahnula da se iskažemo do kraja. Odličan film, scenario kao i ekipa glumaca, snimatelja, montažera, direktora zvuka, kostimografa, pomoćnika... sa posebnom energijom je utkala sve najbolje od sebe u ovaj film.

Da možete da krenete iz početka, da li biste nešto promenili u svom životu ili karijeri?
- Možda bih samo neku godinu ranije krenula sa "Bistrikom". Nekako mi je proletelo ovih 20 i kusur godina. Stigoh do 70, a da nisam primetila kako se brzo godine nižu a ja još mnogo toga želim da uradim.

Jedini tonski zapis "Mome"

Pre šest godina, engleska diskografska kuća objavila je kompilaciju sa 12 najboljih ženskih vokala, među kojima ste se našli i vi, sa pesmom "Sedi moma na visoko", za koju kažu da je najstarija srpska pesma iz 1880. godine?

- "Sedi moma na visoko" je pesma u koju sam se zaljubila još dok sam čitala notni tekst, a na zapis me je uputila profesorka Zora Vasiljević. Pesma je izuzetne lepote, po stilu podseća na sevdalinku, veoma je stara a zapis je profesora M. A. Vasiljevića. "Bistrik" i ja smo je snimili, tako da pored notnog postoji, eto, i jedini tonski zapis.

Prvo gostovanje u Kini

Kakvi su planovi za predstojeće leto?

- Izdvojiću nekoliko koncerata kojima se mnogo radujemo. Pripremamo se za inostrana putovanja i prvo gostovanje je u Kini u Pekingu (14. maj), u oktobru smo u Kolumbiji i Meksiku. Ovo su zemlje u kojima do sada nismo gostovali i jedva čekam ove koncerte.

BONUS VIDEO: PONOSAN SAM ŠTO MI JE DOBRICA POSVETIO PESMU: Ljubiša stihove čuva uramljene